Obrenovac, 08.12.2022

NERASKIDIVA VEZA U KNJI┼ŻEVNOSTI


Izvor: danas.rs/Sanja Urošević/N.Č./Lokalne novine | Obrenovac, 09.08.2022.
Ima li dobre knjige bez dobrog prevodioca?

Foto:KROKODIL/Alex Dmitrovic


“Prevodilac je autorov sau─Źesnik”, re─Źenica je britanskog i španskog pisca Horhe Gonzalesa Mura. U eri interneta gde na jedan klik mo┼żete dobiti pojašnjenje re─Źenica sa bilo kog stranog jezika, mogu─çe je zapitati se i postoji li potreba za prevodiocima. Me─Ĺutim, svaki ljubitelj pisane re─Źi verovatno ─çe re─çi isti odgovor – postoji.

I dok nekima posao prevodioca deluje da je lak, svako ko je ikada pro─Źitao jednu knjigu na više jezika mogao je da uvidi esencijalan zna─Źaj dobrog prevoda – kada su atmosfera i pojmovi, za neka podru─Źja potpuno nepoznati, do─Źarani na svakoj strani sveta.

Prevodioci, pored toga što direktno doprinose popularizaciji prevedenog dela, budu─çi da otvaraju vrata ve─çem tr┼żištu, predstavljaju svojevrsne mostove me─Ĺu kulturama.

Jedan od takvih mostova napravljen je u okviru programa tre─çe ve─Źeri festivala “KROKODIL”, odr┼żane 19. juna ove godine s po─Źetkom od 19 ─Źasova u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Beogradskoj publici tom prilikom predstavilo se troje autora uklju─Źenih u CELA projekat: Arijana Bonaci iz Italije, Andra┼ż Ro┼żman iz Slovenije i Lisa Veda iz Holandije, po oceni kriti─Źara i publike, tri mlade nade evropske knji┼żevnosti.

Zajedno sa njima, predstavljene su i prevoditeljice koje su u okviru projekta prevodile njihove tekstove na naš jezik: Ana Popovi─ç, Jelena Dedei─ç i Bojana Budimir.

Prevoditeljsko-spisateljski parovi su, u tri dinami─Źna i inovativna nastupa, zajedni─Źki predstavili svoj rad, demonstriraju─çi kako tekst mo┼że da funkcioniše i kada je izmešten iz konteksta jezika na kom je napisan, ali i va┼żnu i nezamenjivu ulogu prevodioca u knji┼żevnoj produkciji.

Upravo je postavljanje prevodioca u istu ravan s knji┼żevnicima i njihovo etabliranje kao ravnopravnih literarnih stvaraoca jedan od principa na kojima po─Źiva projekat CELA.

Prvi par koji se predstavio pomenute ve─Źeri bile su Arijana Bonaci i Ana Popovi─ç koje su naizmeni─Źno ─Źitale odlomke iz teksta “Pande parka Ueno”.

Publika je imala priliku da ─Źita srpski prevod dok je Arijana ─Źitala na italijanskom, nakon ─Źega je Popovi─ç ─Źitala slede─çi segment teksta u svom prevodu, dok je publika na video bimu mogla da vidi original.

Andra┼ż Ro┼żman i Jelena Dedei─ç slede─çi su odr┼żali svoj performans interpretacijom odlomka iz njegove najnovije knjige “Titov sin” koja je kulminirala intenzivnom polifonijom dva glasa i dva jezika.

Poslednji par, Lisa Veda i Bojana Budimir, izvele su tekst “Kamenac”, prema oceni publike, potpuno uskla─Ĺeno, obe obu─Źene u crno što je dodatno doprinelo njihovoj sinhronizovanosti na sceni.

Sa svakim paragrafom pro─Źitanog teksta Veda bi se udaljavala jedan korak, a Budimir isto toliko prilazila prednjem delu scene. Na taj na─Źin su se holandski i srpski jezik diskretno preplitali u prostoru, postepeno prelaze─çi od zvu─Źnog primata jednog ka primatu drugog.

Razgovaraju─çi s Mimom Simi─ç, koja je publiku vodila kroz program, Arijana Bonaci je istakla koliko je poverenje bitno u odnosu piasca i prevodilaca.

S druge strane, Arijana Harviks, argentinska spisateljica,  tako─Ĺe jedna od u─Źesnika ovogodišnjeg Festivala KROKODIL, koja i sama zauzima stav da prevodioci moraju imati kreativan status, naglašava da je njen odnos sa njima sli─Źan braku, da je to jedna uzbudljiva veza.

Sude─çi po reakcijama prisutnih, nastupi u─Źesnika CELA projekta su to i potvrdili. Njihova dinamika i blizina je vidljiva u onome što su prikazali u okviru tre─çe ve─Źeri Festivala KROKODIL.

Prevodioci poru─Źili: Zaustavimo eksploatisanje našeg rada i strasti

Pomenuti nastupi predstavljali su centralni, ali ne i jedini, doga─Ĺaj CELA projekta na KROKODILu. Tako je u sklopu Festivala tako─Ĺe odr┼żan i Translation Café, na kojem su u─Źestvovali prevodioci iz Srbije uklju─Źeni u CELA projekat kao i troje pomenutih autora, ali i neki od regionalnih i lokalnih knji┼żevnih prevodilaca.

Diskusiju u okviru Transaltion Café-a je moderirao Ilija Stevanovski, prevodilac koji u okviru CELA-e prevodi sa srpskog na portugalski.

Povod ovog okupljanja bila je prilika za razgovor o tretiranju prevodilaca, njihovom statusu i na─Źinu da se situacija poboljša.

Glavna tema je bio odnos prema samoj profesiji i ljudima koji se istom bave. Problemi njihove nevidljivosti, vrlo ─Źestog zanemarivanja i nepravedne nadoknade ─Źesto su isticani.

Naglašeno je da je uloga prevodilaca svakako kreativna, jer obuhvata mnogo aspekata, te da je za samo prevo─Ĺenje i uklapanje prevoda sa izvornim tekstom definitivno potrebna kreativna nit.

Rešenje vide u udru┼żivanju, pove─çavanju vidljivosti i kreiranju institucionalnih rešenja koja bi štitila njihov rad.

Kako je istaknuto u toku razgovora, prevodioce i dalje izostavljaju sa korica knjiga, ─Źime se nipodaštava njihovo autorsko pravo prevoda. Sa druge strane, isti─Źu, naknada za prevo─Ĺenje je tako─Ĺe i dalje vrlo niska.

„Zaustavimo eksploatisanje našeg rada i strasti“, naglašava Bojana Budimir.

Polo┼żaj prevodilaca u velikom broju zemalja nezavidan, CELA kao šansa za ravnopravnost “malih jezika”

Kroz projekat CELA ove ideje i borbe imaju ve─çe šanse za pozitivan ishod. Upravo o njima razgovarali smo sa Bojanom Budimir, prevoditeljicom sa holandskog na srpski i Lisom Vedom, mladom holandskom autorkom romana “Aleksandra”.

„Moja knjiga Aleksandra je prevedena u 8 zemalja a dva prevoda su radili u─Źesnici CELA projekta, što samo govori koliko ovo ima smisla“, istakla je Veda i dodala da je ovo šansa za ravnopravnost „malih jezika“, mladih autora i autorki, kao i ve─çih šansi za biranje izdava─Źa.

Kako je istakla, sla┼że se sa Alrijanom Harviks da je neophodna dobra konekcija izme─Ĺu pisaca i njihovih prevodilaca, jer su oni kao takvi najpa┼żljiviji i najbolji ─Źitaoci.

Kroz osmeh dodaje da u Holadniji prevodioce nazivaju „jezi─Źki nacisti“ jer treba imati hrabrosti i snage za menjanje tu─Ĺeg izvornog teksta.

Stoga, jako ceni trud koji Bojana Budimir ula┼że u njeno delo. Kroz festivale i druge kontakte u okviru samog projekta, ona vidi mogu─çnost da dopre do novih izdava─Źkih ku─ça jer je, kako je istakla, barem u Holandiji, jako teško u─çi u izdavaštvo ako se nema neki kontakt sa par prevodilaca u okviru izdava─Źkih ku─ça.

Upravo zbog toga, smatra da je CELA idealna prilika za menjanje stvari, uklju─Źivanje manjih izdava─Źa u proces, a samim tim stvaranje ve─çe raznolikosti, ali i više mogu─çnosti.

Sa druge strane, Budimir smatra da je CELA njoj donela kontakte, po prvi put fizi─Źko upoznavanje i blizak rad sa autorkom, ali pre svega ve─çu vidljivost i borbu za kreativni status koji prevodioci zaslu┼żuju.

„┼Żene su mnogo dominantnije na tr┼żištu, samim tim su pre suo─Źene sa nepravednom pozicijom same profesije. Ali, ja zaista ne smatram da prevodilac treba da zauzima identitet osobe koju prevodi, ve─ç je poenta identifikacija sa delom”, rekla je ona.

Blizak rad sa autorkom joj daje mogu─çnost boljeg razumevanje dela i mogu─çnost za komunikaciju o istom.

Trenutno ima dva ugovora za nove prevode, i pregovore o tre─çem, što vidi kao reakciju na sve ve─çe interesovanje za holandsku knji┼żevnosti kod izdava─Źa.

Ulogu CELA-e vidi u menjanju pogleda na samu profesiju  jer u komunikaciji sa inostranim kolegama ─Źesto mo┼że da vidi koje su naknade kod njih standardne i da ne pristaje na uslove ispod tih.

„Kada izdava─Ź ne ┼żeli da vas ravnopravno plati, to ne treba raditi, jer je jasno da ni na promociju same knjige ne─çe izdvojiti dovoljno sredstava“, istakla je ona.

Ostaje da se uzbudljivoj vezi pisca i prevodioca, o kojoj je govoreno, doda uzbudljiva borba, a svi u─Źesnici vide da ona mo┼że biti internacionalna, jer je polo┼żaj prevodilaca u velikom broju zemalja, nezavidan.

Kako bi troje autora dobilo šansu da se upozna s lokalnim izdava─Źima, ali i oni s njihovim radom, u KROKODILovom Centru je organizovan tradicionalni i popularni doru─Źak s izdava─Źima tokom kojeg su autori i njihovi prevodioci predstavili sebe i svoje delo.

https://www.youtube.com/watch?v=oP3XN7UEui4

 





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE