Obrenovac, 16.05.2021

ISTORIJA GRAFITI UMETNOSTI – STENCIL ART


Izvor: Dušanka Komnenić/fsu.edu.rs/Lokalne novine | Obrenovac, 02.02.2021.
Konstantna razmena informacija – ovo je postala mantra savremenog čoveka

Foto:Printscreen/fsu.edu.rs


Gradovi su preplavljeni bilbordima, posterima i drugim formama korporativnog advertajzinga. Gde god da se okrenemo, zaslepljeni smo bojama reklama. Toliko da ih skoro više i ne primećujemo. Ipak, sve ovo zahteva mnogo naše pažnje i zbog toga osećamo da nam je potrebna pobuna. Kako su high tech komunikacije u konstantnom progresu, low tech odgovor na ovo je eksplozija u uličnoj umetnosti.

Ulica je jedinstvena i moćna platforma; linija gde umetnici mogu da se izraze, prenoseći svoje poruke direktno u javnost. Tamo poruke imaju identičan uticaj na publiku, kao i svaki bilbord ili oglas koji vidimo. Ako pričamo o uticaju umetnosti na svakodnevni život, onda su grafiti svakako vid umetnosti koji najsnažnije utiče na najširu javnost.

Kao paralela sve bržeg razvoja tehnologije, slike se ubrzano proširuju po zidovima gradova na svim meridijanima. Ovakvi zidovi su eksperimentalni, necenzurisani i najčešće predstavljaju saradnju više autora.

Istorija  STENCIL arta

Stencil je u osnovi šablon kroz koji može da se boji sprejom. Stencil ima korene u pećinskom slikarstvu. Šabloni od kože i papirusa su bili korišćeni kao dekoracija u egipatskim piramidama, a kineski šabloni korišćeni su za dekorisanje svile.

Ovaj metod je putovao iz Azije u Evropu i bio korišćen kao dekorativna tehnika od srednjeg veka do 30-ih godina.

Za vreme art nouveau perioda tehnika pochoir (na francuskom znači ručno bojenje putem šablona) razvijena je u Francuskoj za ograničena izdanja postera i printova uopšte.

Pochoir metod je bio vrlo zahtevan i skup, jer su se šabloni pravili od metalnih isečaka. Svaki od njih je bio bojen gvaš tehnikom, praveći iluziju slikanja akvarelom ili uljem.

Za vreme 30-ih počinje da se koristi tehnika sito-štampe, kada su umetnici (štampari) bili u mogućnosti da dobiju sofisticiraniji dizajn nego sa metalnim šablonima. Takođe, ovakva štampa je bila znatno jeftinija.

Za vreme 50-ih i 60-ih američki umetnici kao što su Robert Rauschenberg i Andy Warhol dalje razvijaju tehniku sito-štampe; Warhol osobito, on je bio pionir pop-art pokreta.

Koristio je ravne površine jakih boja i tako kreirao svoje radove predstavljajući kako ambalaže, tako i likove koji su bili ikone tog vremena.

Rauschenberg je takođe koristio tehniku sito-štampe, ali njegov rad je ekspresivniji i više je ručno rađen nego što je to slučaj kod čistog pop-arta.

On je dodavao različite teksture, ručno oslikavao svaki komad posebno, dodavao novine, fotografije i sl. i tako kreirao fuzije i nove hibridne tehnike. Iako ova dva umetnika nisu koristila šablone, oni su svakako prethodnici današnjih stencil umetnika.

Korišćenje stencila je u masovnoj upotrebi za pravljenje znakova i masovnih štamparskih proizvoda, kao npr. ambalaže. Usvajajući ovu tehniku, stencil umetnici na isti način komuniciraju svoje ideje u slobodnom prostoru i na efemeran način prenose poruku.

Istorija STENCIL grafita

Koreni stencil grafita su najčešće povezivani sa latinskim zemljama južne Evrope i južne Amerike. Za vreme Drugog svetskog rata italijanski fašisti su koristili stencil grafite da gradove oslikavaju likovima tadašnjih lidera u cilju propagande.

Baski i Meksikanci su koristili istu tehniku za vreme protesta 70-ih godina. Od ovih korena stencil aplikacija se pretvorila u pravu umetnost.

U Parizu za vreme 80-ih, jaka tradicija umetnosti koja se javlja za vreme protesta kombinovana sa art deco tradicijom daje potpuno novi format stencilima. Jedan od prvih inovatora je Blek le Rat, koji je saznao o pochoir metodi dok je studirao na École des Beaux-Artsu.

Blek se prepoznao u ovoj tehnici. Sa kolegom Gerardom izabrao je ime Blek i počeli su da se bave stencil umetnošću. Pariz je u to vreme bio prazan beli papir. Od 1982. do danas, duo je postajao sve jači. Na kraju 1983. duo se rastao i od tada pratimo karijeru Bleka kao individualnog umetnika.

Blekov entuzijazam je ubrzo zarazio i druge umetnike u Parizu pa se pojavljuju novi radovi potpisani sa Marie Rouffet i Surface Active.

Blek opisuje ovu pojavu na sledeći način: „To je bilo kao neka nova vrsta jezika i dijalog je počeo da se razvija između nas. To je sada jedan od osnovnih razloga zašto radim u urbanim sredinama.

Postojim za hiljade i hiljade ljudi koje nikad nisam upoznao i, uprkos tome, imam snažan osećaj da komuniciram sa njima van anonimnosti i izolovanosti urbanih sredina“.

Blek i Jerome Mesnager su proširili ovu ideju putujući kroz Evropu, do konačne destinacije Njujorka.

STENCIL osvaja Ameriku kroz New York Style grafite

Stenciling i druge forme street arta su se pojavile u Njujorku ranih 80-ih godina, delimično kao rezultat buma koji se dešavao u institucijalizovanoj umetnosti, a delimično je to bilo javljanje new wavea i punka. Današnji koncept grafita se povezuje sa hip-hop kulturom ili New York Style grafitima.

Prvi tags (obično imena ili nadimci) pojavili su se u gradu 60-ih. Do kraja 70-ih postajali su veći, pretvarajući se u takozvane pieces (skraćenica za masterpieces).

U njih su umetnici počeli da uključuju slike, a sam stil je postajao sofisticiraniji. Pokret je uskoro postao internacionalan i njegove forme su sve ubrzanije mutirale. Danas je ovo najdominantnija forma grafita.

Grafiti počinju da se prepoznaju kao kriminalna radnja

Definicija grafita je širok pojam sa različitim tumačenjima. Grafiti umetnost, kao ideja, uvek je postojala paralelno sa drugim umetničkim dostignućima.

Razlika između umetnosti i grafita je u tome što je postavljanje grafita prepoznato kao kriminalni akt, za razliku od bavljenja konvencionalnim vidom umetnosti.

Reč grafiti dolazi iz italijanskog i znači grebanje. Ova reč se reflektuje i o grčki jezik, upućujući na čin pisanja. Ovaj pojam danas se povezuje sa urbanim sredinama, obeležavajući sve površine koje su pokrivene jednostavnim znakovima, kao i one komplekse i dominantne radove.

Za vreme 80-ih su tek počeli da se prave zakoni koji prepoznaju pravljenje grafita kao kriminalnu radnju.

Danas u nekim zemljama postoje punktovi gde je dozvoljeno postavljanje grafita, dok u većini zemalja ne postoji nikakva tolerancija. Ova činjenica pravi čitavu akciju još uzbudljivijom i, samim tim, privlačnijom.

Danas stencil grafiti doživljavaju renesansu. Iako neki od prve generacije pariskih umetnika Jerome Mesnager i Nemo i dalje prave nove radove, pojavila se nova generacija koja je razvila novu tehniku. Jednostavnost kojom stencili komuniciraju poruku, slobodno i sa dobrim smislom za humor, predstavlja ovaj vid umetnosti kao kontrabalans masovnim medijima i korporativnom advertajzingu.

Mesto gde se grafit nalazi je esencijalno za umetnika

Iako je priroda stencila efemerna u suštini, oni nestaju vremenom, ali ipak imaju duži vek od drugih formi grafita. Oni često prežive krečenja, čišćenja i renovacije, jer ih često publika prepozna kao javne znake ili murale. Mesto gde se grafiti postavljaju je esencijalno za umetnika.

Jedino postavkom rada na pravo mesto taj rad može da komunicira simbolički, politički ili umetnički. Nekoliko faktora se ovde meša: veličina rada, ko je publika i kakav uticaj rad ima na javnost.

Mnogi stencil umetnici unapred prave svesne odluke o tome gde će da postave radove i kome žele da komuniciraju poruku. Nemo i Jerome Mesnager biraju lokacije gde živi radnička klasa, studenti, a ne imućni građani. Njihova je namera da donesu vizuelni život slojevima koji nemaju sredstava niti obrazovanja za vizuelni aspekt.

Neki stencil umetnici biraju skromne lokacije poput nekih starih, nefunkcionalnih vrata, ćoška zgrade i sl. Publika će u ovom slučaju biti limitirana, ali oni koji naiđu na rad imaće osećaj da su našli skriveno blago. Drugi će praviti slike na prometnijim mestima; sve zavisi od poruke koju žele da komuniciraju.

Stencil grafiti nije tehnika koja se ne kombinuje sa drugom vrstom grafita. Neki umetnici stencil koriste prosto kao element u celom dizajnu. Balzi u Sao Paulu ih koristi sa kolažima i slobodnim slikanjem.

STENCIL stil

Stencil stil se grafički često povezuje sa tipografijom koja ima funkcionalnu (utilitarnu) namenu. Ovakva slova su često bila ispisivana na ambalažama i drugim grafičkim formama koje su imale masovnu proizvodnju.

U dvadesetom veku ova vrsta slova utiče na profesionalne dizajnere fontova i pojavljuje se mnogo tipova slova koji se oslanjaju na ove sirove stencile.

Tea Chest je font koji je dizajniran 1936. godine. Joseph Albers iz Bauhaus škole je napravio svoju verziju takozvanih Kombinationsschrift slova.

Stencili su takođe tesno povezani sa gradskim sredinama. Obično su svi znakovi, imena ulica i direkcije ispisani stencilima.

Takođe, privremena obaveštenja kao npr. radovi na putu, ili bilo kakve druge kratkotrajne poruke, ispisivane su stencilima.

Britanski umetnik Banksy je prisvojio utilitarni stil u svojim radovima koji predstavljaju parodije na obaveštenja koja postavljaju gradske vlasti.

This Wall Is Designated Graffiti Area, zid koji je sledećeg dana bio prekriven grafitima.

Stencil grafiti – duga tradicija rebel i punk kulture

Stencili imaju dugu tradiciju rebel kulture i punka. Punk je koristio stencile jer se oni uklapaju u filozofiju napravi sam, kao što se uklapa i u utilitarni i vojni stil, koji je punk usvojio da bi izrugao simbole autoriteta.

Protest stencili imaju tendenciju da budu grubi i sirovi, obično jakih boja i jakog simbola, poput stegnute pesnice.

Reduktivna ikonografija stencila znači da umetnik nastoji da komunicira poruku jednim jednostavnim simbolom.

Druga važna karakteristika stencil umetnosti je njena spontanost, koja je samo deo generalne kompozicije, koja se sastoji od preklapanja slojeva koji se zateknu na zidu.

Američki umetnik Shepard Fairey kaže: „Slika je integrisana sa teksturom ulice“.

Dizajneri i umetnici koji ne rade na ulici takođe koriste stencile za razne kompozicije. Jean-Michel Basquiat i Jean Dubuffet su direktno inspirisani uličnom umetnošću.

Ipak se većina slaže sa Blekovim komentarom: „Kada se ova umetnost odnese sa ulice, ona nekako umire“.

POP-ART

Iako su hip-hop grafiti evoluirali od pisanog slova, većina stencil grafita je esencijalno piktografskog ili ikongrafskog karaktera. Fizička ograničenja stencila znače da su jednostavniji oblici definitivniji i rezultat je efektniji.

Stencil umetnici su usvojili ideju od dade ili pop-arta da svakodnevni objekti mogu biti tretirani kao visoka umetnost.

Pop-art je odbio prevlast visoke umetnosti i pretencioznost avangarde. Pop-art predstavlja socijalnu kritiku.

Ova umetnost nije lična, lišena je emocija i treba da bude posmatrana kao socijalni komentar. Warholovi portreti su u stvari odgovor na masovnu produkciju.

Današnji stencil umetnici su više duhoviti nego što žele da postignu neku ozbiljnu kritiku društva.

Iznenađenje dolazi od činjenice da oni postavljaju simbole kao što su toster, krava i pisaća mašina, i na taj način daju ovim svakodnevnim pojavama novi kontekst.

Drugi razlog je možda banalan – umetnici imaju strast za nekim subjektom i prosto žele da ga podele sa svetom. Ovo je pop-art u osnovi, inspirisan voćkom ili cvetom. Svako je strastven u vezi sa nečim.

Često je ovaj stencil prvi i jedini koji mnogi umetnici naprave. Oni ih prosto prave zbog užitka kreativnog čina.






Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE