Obrenovac, 16.05.2021

OKUPATORI GRABILI SRPSKU BAŠTINU


Izvor: novosti.rs/Boris Subašić/Lokalne novine | Obrenovac, 06.02.2021.
Gde je mogla da zavr┼íi Nemanjina Hilandarska povelja, ─Źiji se trag gubi 1914. godine?

Foto:novosti.rs/Beogradski parimejnik, skrivan u Nema─Źkoj do 1970. godine


Osnovna pretpostavka da Nemanjina osniva─Źka povelja Hilandara iz 1198. nije uništena ve─ç da su je ukrali okupatori tokom Prvog svetskog rata, ve─ç du┼że od veka podsti─Źe srpske stru─Źnjake da tragaju za njom.

Do tridesetih godina 20. veka verovalo se da su najdragoceniji pisani spomenici Narodne biblioteke uništeni u ratu, a onda su neo─Źekivano od 1933. po─Źeli da "vaskrsavaju" na aukcijama, bibliotekama i muzejskim zbirkama u Hrvatskoj, Ma─Ĺarskoj, Nema─Źkoj, Velikoj Britaniji, a poslednji je otkriven na Univerzitetu Harvard u SAD.

Put srpskih srednjovekovnih knjiga i povelja do tih institucija je maglovit, ali se u korenu svake od tih pri─Źa nalazi nema─Źki, austrougarski ili bugarski oficir koji je tokom okupacije od 1915. do 1918. bio uklju─Źen u sistematsku plja─Źku srpske baštine. Da blago Narodne biblioteke nije stradalo u plamenu, otkriveno je 1933. kada su nema─Źki knji┼żari ponudili na prodaju Prizrenski prepis Dušanovog zakonika. On se nalazio me─Ĺu dragocenostima koje su 1914. evakuisane iz Beograda.

Samo dan pošto je baron Gizl 23. jula 1914. predao austrougarski ultimatum, ministar prosvete Ljubomir Jovanovi─ç je naredio Jovanu Tomi─çu, upravniku Narodne biblioteke, da najvrednije rukopise i knjige spakuje i odnese na ┼żelezni─Źku stanicu. Vlada se spremala za evakuaciju u Niš, a sa njom je trebalo da krenu i najve─çe dragocenosti arhiva, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja.

Tomi─ç je povelje i knjige spakovao u dva sanduka sa oznakama "N. B. 1" i "N. B. 2" i oni su utovareni u vagon broj N 6639, sa arhivom Ministarstva inostranih dela. On je trebalo da krene u Niš, ali se uopšte ne zna gde je završio.

Po nekim izveštajima vi─Ĺen je u Kragujevcu, gde je 1914. smeštena Vrhovna komanda sa regentom Aleksandrom. Po nema─Źkim navodima, vagon je zapaljen u Kruševcu 1915. i u njemu su izgoreli dragoceni rukopisi, isti oni koje su kasnije prodavali nema─Źki antikvari! Sa─Źuvana je poverljiva naredba ministra provete Jovanovi─ça od 31. oktobra 1914. kojom je naredio niškom Duhovnom sudu da obezbedi prostor u manastiru Svetog Stefana kod Aleksinca, gde ─çe biti donete na ─Źuvanje retkosti Narodnog muzeja i Narodne biblioteke. U naredbi ne piše koja je polazna ta─Źka transporta sa blagom. Prema podacima istori─Źara Ljubomira Durkovi─ça Jakši─ça, prilikom povla─Źenja 1915. neki vagoni sa dragocenim arhivima, knjigama i predmetima zaustavljeni su u Kosovskoj Mitrovici i oplja─Źkani.

Na istom terenu je boravio pre rata, britanski sakuplja─Ź antikviteta i obaveštajac ser Artur ─îester Biti. Isti kolekcionar je posle rata upravljao britanskom rudarskom kompanijom koja je eksploatisala rudnike "Trep─Źe". U njegovoj neverovatno bogatoj zbirci u Dablinu otkrivene su ─Źetiri srpske knjige oplja─Źkane iz Narodne biblioteke, me─Ĺu kojima i remek-delo, Nikoljsko jevan─Ĺelje. Istra┼żiva─Źi su ipak utvrdili da su neke od njih prodavali ugledni nema─Źki antikvari.

Veliki srpski istori─Źar Vladimir ─ćorovi─ç je 1933, odmah posle otkri─ça ukradenog Dušanovog zakonika u Nema─Źkoj, obavestio ministra prosvete da ima podatke i o ostalim nestalim dragocenostima. Njemu se obratio arhitekta Štaudinger, Jugosloven nema─Źkog porekla, i izvestio ga da profesor Grinental sa Univerziteta u Breslavi, "zna za u─Źesnike u kra─Ĺi ne samo jednog rukopisa, nego celog sanduka sa 38 rukopisa i da zna sigurno gde se oni nalaze". Upravo iz tog sanduka Narodne biblioteke je poticao Prizrenski prepis Dušanovog zakonika.

Ministarstvo prosvete je uputilo zahtev Ministarstvu inostranih poslova da ispita stvar, ali je ova jugoslovenska institucija to izbegavala. To više nije bilo mogu─çe kada je ─ćorovi─çu kao dokaz prilo┼żio i Grinentalovo pismo koje je potvr─Ĺivalo da je bio zadu┼żen za skrivanje srpskih rukopisa ukradenih u ratu.

Jugoslovensko poslanstvo u Berlinu dobilo je 12. aprila 1934. odgovor od nema─Źkog ministarstva spoljnih poslova: "Istraga koju su sprovele unutrašnje nadle┼żne vlasti nije pru┼żila dokaze o tome da je sadr┼żina, za vreme rata nestalog sanduka sa 38 rukopisa iz beogradske Narodne biblioteke dospela u Nema─Źku. Po iskazu jednog o─Źevica mora se, na┼żalost, pre verovati da su rukopisi, sa izuzetkom tzv. Prizrenskog prepisa Zakonika cara Dušana, koji je, kao što je poznato, spasen propali u borbama kod Kruševca."

Ovaj izveštaj je demantovao holandski slavista, prof. dr Kristijan Alfons van den Berk, koji je u Nema─Źkoj otkrio deset srpskih srednjovekovnih rukopisnih knjiga i jednu povelju iz stare zbirke Narodne biblioteke koje su nestale u Velikom ratu. Tadašnje zapadnonema─Źke vlasti su odbile da vrate ono što su njihovi prethodnici pokrali, pokazuju─çi nesumnjiv kontinuitet u odnosu prema Srbima. Zato je vlada SR Srbije 1970. po visokoj ceni morala da otkupi nacionalno blago i vratila ga u Narodnu biblioteku Srbije, gde se i danas nalazi.

NOVINE SE HVALILE PLjA─îKAMA

Plja─Źka srpske baštine tokom Velikog rata uopšte nije skrivana, ve─ç naprotiv, o njoj su tokom rata sa ponosom pisale be─Źke, peštanske i sofijske novine. Tipi─Źan je izveštaj iz manastira Visoki De─Źani, gde je tokom povla─Źenja ostavljen deo vrednih arhiva, knjiga i muzejskih predmeta.

"Pešti hirlap" od 3. avgusta 1915. izveštava: "U manastiru De─Źanima naišli su na blago u vrednosti od više miliona... U katakombama i riznicama našli su retko drago kamenje, srebrom i zlatom izvezene ode┼żde, plaštanice, srebrne i zlatne putire, pehar, ─çirilicom pisano Sveto pismo, stare pisane spise, sve same uspomene istorije Srpske crkve i naroda. Vrednost blaga iznosi više miliona kruna i na vest o otkri─çu otputovali su be─Źki arheolozi da prou─Źe na─Ĺene stvari."





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE