Obrenovac, 18.05.2021

ROK – PUT OD POTKULTURE DO KULTURE


Izvor: Vuk Jeličić/fsu.edu.rs/Lokalne novine | Obrenovac, 17.02.2021.
Kako je sve nastalo?

Foto:fsu.edu.rs


Ako neko želi da piše o rokenrolu, mora na neki način da ga oseti, da u njemu ta muzika probudi neku emociju i da prenese neku poruku, važnu ili nevažnu, ali bitno je da je prenese. Taj neko bi zatim trebalo da pokuša da razume rokenrol.

Rokenrol svako razume na svoj način, i u tome je njegova lepota. Konačno, kada taj neko razume rokenrol, onda ga obično i zavoli, i to postane ljubav za ceo život i nekakav unutrašnji glas koji ga prati na ovaj ili onaj način.

Rokenrol se prvi put pojavio pedesetih godina XX veka u Sjedinjenim Američkim Državama. Nastao je kao muzički pravac pod uticajem džeza i pre svega gitarskog bluza, i kroz nekoliko godina je postao najpopularniji muzički žanr u celom svetu, a pre svega u Evropi i Severnoj Americi. Što se tiče samog izraza, izraz rokati (engl. rocking) je prvi put upotrebljen od strane crkvenih pevača s američkog juga, a značio je „osetiti versko ushićenje“. Ipak, četrdesetih godina XX veka mu se menja značenje u „plesati“, ali zapravo u smislu „vođenja ljubavi“. Odatle možda i potiče sva strast u rok muzici i porukama koje ona nosi.

Rani rokenrol je uskladio delove bluza, džeza, bugi-vugija, ritma i bluza, i sve ih spojio sa folklornim, crkvenim i elementima kantri muzike. To zapravo govori da je rokenrol muzika rođena iz naroda, od običnog čoveka, koji ju je stvorio iz svog jedinstvenog iskustva i svoje veštine i vizije, i zato rok muzika pripada narodnoj kulturi.

Rok muzika je nastala u vreme kada svet više nije izgledao isto kao pre. Životi mnogih ljudi, navike, uživanja, nadanja, osećanja i pogled na svet su se promenili posle dva strahovita rata. U prvom je stradalo 22 miliona ljudi i to je već izmenilo sliku ovog sveta, ali kao da ta promena nije bila kompletna, posle nekog vremena je drugi, još krvaviji i brutalniji rat zbrisao više od 50 miliona ljudi sa planete Zemlje.

Stvari više nisu mogle da budu iste. Poznato je da se za vreme ratova najviše pati, ali se svakako najviše i slavi i veseli, jer se ne zna kada se život može završiti. Međutim, takvo vreme nije plodno tlo za nastanak novih pravaca u umetnosti.

Ipak, ono vreme koje dolazi posle toga svakako jeste. Nakon rata se sve promenilo i bilo je teško, pogotovo za mladog čoveka da se izrazi u tom novom svetu koji je samo ličio na onaj stari, ali to naravno nije bio.

Čak ni taj mladi čovek više nije bio isti, nije mogao više da veruje istim autoritetima, da sanja iste snove. Bila mu je potrebna nova energija i nova snaga koja će pokrenuti nešto divlje u njemu, nešto slobodno, i našao ga je u rokenrolu.

Svet je bio izložen novim podelama, mnogim novim ratovima, i bio na ivici novog velikog rata, a rokenrol je ispratio sve te promene kao nekakav glas razuma i borbe za život običnog čoveka kome je dosta uništavanja ovog sveta i stradanja za političke ideologije.

Hipi pokret, seksualna revolucija i Vudstok festival 1969.

Hipi pokret je omladinski pokret koji je nastao u Sjedinjenim Američkim Državama šezdesetih godina. Bunio se protiv američkog potrošačkog društva s ciljem stvaranja novog društva zasnovanog na miru i ljubavi. Hipici propovedaju političku revoluciju, ali i unutrašnju revoluciju svakog ljudskog bića. Pokret je nastao u zalivskom delu San Franciska i odatle se proširio po celom svetu. Vezu sa rok muzikom je ostvario preko psihodeličnog i esid roka1, čiji su najznačajniji predstavnici bili Jefferson Airplane, Grateful Dead, The Doors, Pink Floyd, Janis Joplin, Jimi Hendrix i mnogi drugi.

Pokret je nastao na idejama nekoliko pokreta. Početkom šezdesetih godina u Hejt Ešburiju, delu San Franciska, okupljaju se članovi bit pokreta, koji prvenstveno predstavlja književno-pesnički pokret. U tom pokretu se okupljaju prvo studenti, a posle i drugi istomišljenici, znatiželjnici i protivnici nametnutih društvenih normi.

Članovi bit pokreta su bili pobornici hedonističkog načina života i nekih drugačijih stanja svesti. Nazivali su ih frikovima (engl. freak – čudak). Obični ljudi su smatrali da su nemoralni, lenji i prljavi. U ovom pokretu su se sretali stari boemi, članovi bit pokreta koji su obožavali alkohol, i tinejdžeri koji su uživali u novim opijatima.

Kontrakulturna ikona tog vremena, koja je predstavljala vezu bit pokreta s kraja pedesetih i hipi pokreta šezdesetih, bio je američki pisac Ken Kizi. On se početkom šezdesetih preselio u La Hondu, mesto južno od San Franciska, gde je razvio prvu psihodeličnu komunu, pod nazivom Vesele šaljivdžije (engl. Merry Pranksters).

La Honda je postala mesto okupljanja umetnika, pesnika i muzičara. Tu je Kizi započeo praksu takozvanih „esid testova“, tj. okupljanja istomišljenika radi konzumiranja halucinogenih sredstava. Oni koji su hteli da učestvuju u tome imali su obavezu da se obuku što luđe i plate simboličan doprinos u iznosu od jednog dolara, pri čemu je svako mogao da konzumira količinu halucinogenih sredstava koju je mogao da podnese. Oni kojima je LSD2 podsticao kreativnost imali su na raspolaganju muzičke instrumente. S tim instrumentima je svako mogao raditi šta god želi, a najčešće ih je upotrebljavala grupa The Warlocks, koja je kasnije postala slavna pod imenom Grateful Dead.

Vesele šaljivdžije su 1964. godine proputovale Ameriku u starom, veselo obojenom autobusu, zagovarajući upotrebu LSD-ja koji je tada bio legalna supstanca. Svi su bili šareno obučeni i konstantno drogirani. Izgled i način života Veselih šaljivdžija su poslužili kao glavni uzor za razvoj hipi pokreta.

„Naš program je kulturna revolucija kroz potpuni napad na postojeću kulturu… Naša muzika, naša odeća, naši domovi, način na koji govorimo i hodamo, način na koji raste naša kosa, način na koji pušimo i vodimo ljubav, jedemo i spavamo – sve to predstavlja jednu poruku: sloboda!“
Džon Sinkler

Kako bi naglasili svoje distanciranje od sveta u kome vladaju nasilje i rat i proklamovali svoju pacifičku orijentaciju, hipici su sebe nazvali generacijom ljubavi. Pitanje ljubavi u ideologiji hipi pokreta ne predstavlja samo pitanje seksualnih sloboda i ljudskih prava, već i specifično slavlje života, ljudske topline, oslobađanje od tabua, poštovanje drugih i njihove volje, preispitivanje patrijarhata.

Kao upečatljiv simbol svoga pokreta hipici su odabrali cveće. To su obrazložili činjenicom da cvet nije ničiji neprijatelj, i često su na policijsku brutalnost uzvraćali cvećem. Moć cveća (engl. Flower Power) je bio slogan koji je izražavao pasivan otpor i ideologiju nenasilja. Hipici veruju da će ljubav promeniti svet i dovesti do konačnog mira. Jedan od najpoznatijih hipi slogana je bio „Vodite ljubav, a ne rat“.

Ovaj pomenuti slogan je upravo i pokazatelj činjenice da nijedna dotadašnja generacija nije tako naglo i svakako superiorno otkrila i oslobodila svoju seksualnost. Nago ljudsko telo više nije predstavljalo tabu. Skoro svuda su se mogli videti nagi ljudi koji se bezbrižno valjaju u blatu, dok je čak i seks na otvorenom bio potpuno uobičajena pojava.

Ovo spoznavanje i oslobađanje ljudske seksualnosti se može nazvati jednim imenom – seksualna revolucija. Seksualna revolucija je takođe poznata i pod nazivom seksualno oslobađanje, i predstavlja izraz kojim se opisuju promene društevenih pogleda i morala u odnosu na seksualnost, karakteristične za zapadni svet tokom šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka.

U to doba su do sada mnogi ignorisani, prećutkivani ili odbacivani oblici seksualnosti postali prihvaćeni u društvu kao nešto „normalno“. To se prvenstveno odnosilo na alternative dotadašnjem heteroseksualnom monogamnom braku, tačnije odnosilo se na legalizaciju homoseksualnosti, abortusa, kontracepcije, javne golotinje i pornografije. Upravo je i kao izraz duha šezdesetih i hipi pokreta nastala sintagma „seks, droga i rokenrol“, kao posledica seksualne revolucije.

Ono što je predstavljalo vrhunac postojanja hipi pokreta bilo je i njegovo umiranje i kraj. Pokret je nastao u vreme kada je na globalnoj političkoj sceni bilo aktuelno zaoštravanje blokovske podele sveta, kao i hladni rat, trka u naoružanju, Kubanska kriza, Berlinski zid i rat u Vijetnamu, koji je besneo. Vojna intervencija u Vijetnamu je ubrzala konačan razlaz između mlade generacije i etablirane Amerike.

Kako je sve više jačao američki vojni angažman, tako se među mladima radikalizovao antiratni stav, koji je postupno prerastao u sve izraženiju odbojnost prema svemu što je smatrano idejnim izvorom nasilja i militantnih ideologija.

Niko se više nije nadao da će se rešenja pojaviti unutar institucionalnih okvira, pa se među mladima sve više povećavao broj onih koji su bili spremni na to da raskinu s ovim svetom konvencija i da izgrade sopstveni svet u kojem bi zaživele vrednosti koje su do tada bile samo prazne reči.

Festival koji je bio vrhunac okupljanja hipi pokreta bio je Vudstok festival muzike i umetnosti, koji je održan u Vajt Lejku kod Betela, u Njujorku, od 15. do 18. avgusta 1969. godine. Međutim, ispostaviće se da je taj vrhunac bio i početak gašenja svega.

Šta se zapravo dogodilo?

Dogodilo se to da organizacija Vudstoka ima političku pozadinu i interes koji se odnosio na kapital. Četiri moćnika su odlučila da zarade i otkupe rokenrol od naroda, nemajući obzira prema posledicama. Vlastima u Americi je to odgovaralo, jer je pronađen način da se ukroti slobodan duh i bunt onog miroljubivog dela čovečanstva.

Pristup je bio klasičan – „hleba i igara“. Prosto je iznenađujuće da se to uspelo izvesti s ovolikim brojem ljudi. Posle Vudstoka, jedno je bilo jasno – politika će uvek naći način da zarobi, izmeni i izbriše ljudsku svest i slobodan duh. Kapitalizam i politika su pojeli istinske vrednosti rokenrola, a da pored publike, čak ni muzičari koji su nastupali na Vudstoku nisu bili toga svesni.

Rokenrol se pridružio destrukciji koju je doživljavao i pretvorio je čak u autodestrukciju u svom tom neznanju. Rokenrol više nije potkulturna forma, koja je ojačala i pridobila mnoge istinske sledbenike. Rokenrol je od mase koja ga je stvorila ukraden na jedan perfidan način. Narod je prodao rokenrol ne znajući da ga prodaje.

Muzičari su dosta naivno postupili, misleći samo na sopstvenu promociju i ne sagledavajući moguće posledice. Rok je postao jedna popularna i masovna kultura, i više nije bilo moguće vratiti se nazad. Više ništa nije bilo sveto, ni osećanja, ni slobodan duh, ni iskonska vrednost muzike. Sve je postalo zabava koja proizvodi novac. Situacija je i dan-danas ista sa svakim festivalom.

Političari su uz pomoć moćnika organizovali mladima festivale da bi mladi zaboravili gde žive i kakve se strahote života svakoga dana dešavaju pored njih. Ljudska svest o slobodi je zarobljena tada u kandžama interesnih grupa i kapitala, a prava vrednost rokenrola je izgubljena, ali još uvek postoji i provlači se, grcajući u tekstovima, rifovima i solažama pesama mnogih rok bendova.

Posle Vudstok festivala, na kome je bilo pola miliona ljudi i koji je predstavljao vrhunac za hipi pokret, dolazi do zamora i gašenja pokreta. Mnogi ljudi postaju umorni od takvog načina života, neki se vraćaju porodicama, neki postaju uspešni politički aktivisti i prelaze u mejnstrim3, dok drugi postaju teroristi4. Mnogi se priključuju verskim sektama, a ima i onih koji su ogrezli u kriminalu.

Rok muzika kao delo masovne umetnosti

Prava rok muzika, koja je nastajala spontano iz inspiracije pojedinaca ili određenih grupa, jeste upravo bila ta muzika šezdesetih. To je bila muzika naroda – nju su slušali i stvarali isti ljudi. Takva muzika je nastajala spontano, jer je proistekla iz direktnog životnog iskustva pojedinca koji je stvarao tu muziku. Nastajala je iz njegove vizije, veštine i odnosa s publikom, koja je uglavnom na isti način proživljavala iste stvari.

Takvo spontano strvaralaštvo je zapravo jedino bilo potpuno čisto i ljudski iskreno. Ako još uzmemo u obzir jačanje hipi pokreta, koji je neraskidivo bio povezan s rokom šezdesetih i o kojem se već govori u ovom tekstu, može se zaključiti da je rokenrol šezdesetih godina postao i bio jedna jaka potkultura. Bio je jedna globalna potkultura.

Može se reći da se rok kroz celu svoju istoriju borio sa komercijalom i da je uvek bio opozicija komercijalnom stvaralaštvu. Šezdesetih je zapravo i pobedio, ali nakratko, jer se već u sledećoj deceniji komercijala podigla i borba je nastavljena. I dan-danas rok predstavlja kontru komercijalnom, ali jasno je da i rok vrlo često postaje komercijalan.

Kako je se to dogodilo?

Vratimo se na priču o Vudstoku. Četiri biznismena su videla priliku da dobro zarade i pokrenula su inicijativu za organizaciju vestivala koji bi mogao da okupi najbolje muzičare tog vremena i najviše publike na jednoj muzičkoj manifestaciji. Oni su prihvatili da ulože neograničenu količinu novca u taj projekat i očigledno je da su uspeli.

Prva idealna činjenica u ovoj situaciji je bila ta da je američkim vlastima odgovaralo da se organizuje nekakva manifestacija ovakvog karaktera da bi se na neki način smirila nekontrolisana masa jakog hipi pokreta i da bi se na neki način ona stavila pod kontrolu.

Druga činjenica je ta da je upravo taj hipi pokret neraskidivo bio povezan sa rokenrolom i da je ovaj događaj bio nešto što jedan hipik nije smeo da propusti. Politička podrška je biznismenima dobrodošla, a izvođači su prihvatili učešće radi sopstvene promocije i projekat je uspeo, a rokenrol više nije bio slobodan, postao je obična roba.

Muzičko stvaralaštvo je onda polako gubilo spontanost i kreativnost, i sve je počelo da se stilizuje i prilagođava nečemu i nekome. Rokenrol je na neki način i izgubio svoju slobodnu formu. Tada se otvorila prilika za biznismene da naprave korak i pristup ka razvijanju trgovine rok muzikom. Od muzičara se po šablonu prave zvezde, a od publike obični konzumenti kulture koji sve prihvataju bez razmišljanja.

Iako je rok postao masovna kultura, ipak se čini da se može napraviti razlika između roka i ostalih formi masovne kulture. Rok ipak može da predstavlja neku visokoumetničku formu. To je upravo zbog toga što se on zasniva na individualnom senzibilitetu, kreativnosti i moralnom obogaćenju. To je možda ono jedino što je ostalo od onih iskonskih vrednosti rokenrola. Pravi rok autor i dalje stvara na isti način, ali mu je stvaralaštvo ubrzano, jer sada ne stvara radi samog stvaranja, već radi zarade, a novac zahteva poštovanje rokova.

Mas-mediji su na jedan način savršeno promovisali rok, i dan-danas ga promovišu, ali su ga, s druge strane, od samog početka eksploatisali i oduzimali mu svu energiju i vibracije zbog novca. Prvo su to bili radio i štampa. Neprestano su se rok numere puštale na radio-stanicama širom sveta i izrodili su se mnogi muzički časopisi koji danas i dalje postoje, ali više u formi elektronskih medija.

Najveći uticaj na pretvaranje rokenrola u masovnu kulturu je imala pojava televizije, a pre svega početak emitovanja MTV-ja5 1. avgusta 1981. godine. Video je ubio radio-zvezdu!6 Sve rok žanrove osamdesetih su obeležili brojni video-spotovi u koje su ulagane velike svote novca, a istovremeno su video-spotovi predstvljali najbolju promociju za muzičare.

Osim što su mediji decenijama eksploatisali rokenrol, oni su ga i značajno osiromašili. Napravli su od njega samo zabavu koja je dostupna svima. Danas, više nego ikad, rokenrol je dostupan svima zahvaljujući elektronskim medijima. Informacije se mnogo brže šire, i potrebno je mnogo manje truda i manje umetničkog duha. Došli smo do toga da danas sve može da bude rokenrol ako neko to poželi.

Muzička industrija već decenijama po istom šablonu pravi zvezde. To je za biznismene rutinski posao. Dovoljno je da se pronađe iole talentovani pojedinac i da mu se da sva moguća slava i sav mogući novac samo za njegovu muziku, navodno.

Tom slavom i novcem se kupuje nešto mnogo više od muzike – kupuje se duša i sloboda duha, a muzika bi trebalo da bude oličenje toga.

Ipak, rok muzika je ostala samo proizvod, i sigurno se nikada neće vratiti na onaj slobodarski nivo na kakvom je bila u šezdesetim godinama XX veka. Ali, nisu sve to zakuvali samo mediji, učestvovala je publika, i dalje učestvuje, i dalje je pasivna i dalje prihvata „hleba i igara“ i vrši fetišizaciju rok muzičara i njihovih života.

Na samom kraju se može reći da je rok decenijama toliko bio izmanipulisan da je i pretvoren u moćno oružje za širenje kapitalizma i ideologije života rok zvezde u tom kapitalizmu. Toliko je filmova snimljeno o rok zvezdama, njihovom usponu, padovima, ludim provodima, zavisnostima od droga, koji su naišli na odobravanje, poštovanje i veliko divljenje od strane publike.

Čak su snimljeni i filmovi o izmišljenim rok zvezdama s još eksplicitnijim sadržajima i sadržajima koji još više zadivljuju publiku. Međutim, da li je sve zapravo tako lako? Da li je sve to istina ili samo propaganda? Da li se slava tako lako osvaja i da li je novac zaista tako lako zaraditi? Da li je to stvarno rokenrol?

O ovim pitanjima se može diskutovati dugo i temeljno, ali će sigurno opet na kraju svako u dubini duše i dalje želeti da bude rok zvezda ili da to barem pokuša.

Rokenrol je od jedne globalne potkulture postao masovna kultura. Novac i politika su ga ruinirali, ali se on nekako i dalje drži. I dalje se provlače one izvorne ideje, ali jednostavno nisu dovoljno zastupljene u celom tom stvaralaštvu.

Današnjem svetu, a pre svega današnjem rokenrolu, potrebna je neka nova hipi generacija, neki novi pokret koji će misliti slobodnije i probati, bar probati da pobegne od ustaljenih formi savremenog života i od komercijalizovane svetske rokenrol scene, koji će bar probati da vrati rokenrol tamo gde mu je mesto – među miroljubive i slobodne ljude.

Rokenrol je živ dokle god postojimo mi koji ga volimo. Samo, potrebno nam je više svesti, hrabrosti i snage da ga učinimo onim što je nekada bio. Učinimo ga slobodnim!






Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE