Obrenovac, 05.12.2020

BILA JE ISTINITA I SASVIM SVOJA. I KUDA JE ONA SADA OTIŠLA? (VIDEO)


Izvor: Noizz.rs/Ana Lađarević,Lokalne novine | Obrenovac, 28.04.2020.
Znate kako kažu da je neko bio tu da ostavi trag zauvek ili da mu je srce bilo toliko veliko, da će zauvek kucati... E, baš to...

Foto:Printscreen




Priča o mladoj umetnici Nataliji Lazić (29) kojoj je nedavno otkrivena leukemija, a potom je bila zaražena i korona virusom nakon čega je, na žalost preminula , potresla je i one koji je nisu poznavala niti čuli kako peva. Bila je rođena da otpeva svaku pesmu, kažu oni koji su je znali...

Natalija je bila inspiracija, drug, sve što čovek može da poželi...Pevanjem bavila od svoje 13. godine. Rok muzika, džez, izvorna muzika, njen glas je bio spreman za sve. Bila je članica hora „Obrenovačke devojke“ i pevačke grupe „Đurđe“, Bluesnight benda, polufinalista šoa „Ja imam talenat“, pobednica nacionalnog takmičenja za frankofonsku pesmu… Na daskama koje život znače bila je učesnica pozorišnog projekta „Pasco“ i francuske pozorišne trupe „Circle 6“. Diplomirala je Francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu i predavala u osnovnoj školi.

Da boluje od leukemije saznala je sredinom marta. Lečila se na Klinici za hematologiju KCS, potom i u Zemunskoj bolnici...

O tome kakva je bila, koliko će se njen prerani odlazak osetiti svedoče njeni prijatelji i kolege.

Njena srednjoškolska profesorka francuskog Ljiljana Ostojić Zečević o svom talentovanom đaku ima samo reči hvale: „Natalija Lazić je bila izuzetno nadarena za scenske umetnosti, za muziku i za francuski jezik. Ta muzikalnost joj je verovatno i rodila veliku ljubav prema francuskoj kulturi, književnosti i jeziku, koji je i diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Savršeno smo sarađivale najpre u francuskoj dramskoj grupi Gimnazije u Obrenovcu „Cercle de 6“ („Krug 6“ ). Igrajući i pevajući na francuskom jeziku, Natalija je učestvovala u nekoliko predstava koje su osvajale međunarodne nagrade, i više puta smo nastupali u Francuskoj i Kanadi. Verovatno je najslavnije prošla „Luda noć u muzeju“ Serža Travera u kojoj je Natalija glumila lik „Slobode koja vodi narod“ po uzoru na čuvenu Delakroinu sliku. Taj rad, prijateljstvo i ljubav, se nastavio i nakon što je završila srednju školu, pa smo moj muž Zoran Zečević, gitarista, i ja bili srećni da pomognemo Nataliji i Petru Rašiću da pripreme nastupe za šou „Ja imam talenat“ u kome su uglavnom izvodili poznate francuske šansone.

Natalijine ljudske vrednosti, njeno vaspitanje, njeni talenti, njen predivni osmeh, obeležili su jednu epohu, i mene - kao njenog profesora. Ćutim , nema, nad prekidom jedne divne mladosti i rušenjem raskošnog sveta lepote njenih talenata, u kojima smo svi, koji smo s njom radili, uživali i svesrdno ih podržavali. Bila mi je čast deliti viziju kulture, obrazovanja i lepote čiji je Natalija sinonim.“

Sanja Nikolić i Natalija su zajedno bile u pevačkoj grupi „Đurđe“ pri Centru za očuvanje tradicije i kulture, čiji je Natalija od osnivanja bila aktivan član. Evo šta Sanja kaže o njoj.

"Nataliju sam imala čast da upoznam 2013. godine u horu „Obrenovačke devojke“. Iz tog vremena je pamtim kao devojku koja je uvek žurno ulazila u prostor i plenila osmehom, držanjem i kulturnim, odmerenim ponašanjem. Bila je jako svestrana iako je studirala. Učestvovala je u raznim projektima i festivalima. Stizala je sve.

Bila mi je inspiracija, podrška, učitelj, drug, bila je sve što može čovek da poželi. Umela je da nas nasmeje, podigne kada je bilo teško, da nas glasom razveseli, ali i pesmom rastuži. Radovali smo se svakoj probi kada ćemo zajedno pevati, a još više svakom nastupu. Nije bilo potrebe da je molite da vam peva, pevanje je bilo način njenog izražavanja. Pričala nam je kroz pesme na više jezika. Zahvalna sam joj za sve što je činila, zvala sam je Sunce moje, što je i bila. Sada pleni nebeskom scenom, svojim glasom i pojavom. Bila je i ostaće jedina i prava Đurđa, baš onako, bogom dana…".

Vest o Natalijinom odlasku objavilo je i udruženje "Šta hoćeš" čiji je deo stvaralačkog tima bila i ova mlada umetnica. O tome kako je bilo raditi sa njom reditelj Rasto Šejić kaže:

"I sad listajući kao odgovor na vaše pitanje zamućena crno-bela sećanja o autorskoj interakciji, postavku Rostenovog „Sirano de Beržeraka“, nacionalnu kampanju „Čini DOBRO“ i muzičko-dokumentaristički projekat "Bivše stvari“, te misleći o stepenu njene hrabrosti da prihvati stvaralački izazov, u ovim danima velike tuge, ne uspevam da dočaram taj duh dobre energije koju je Natalija nosila. Čovečnost čije samo prisustvo raduje. Čak i natmurena samo korak od osmeha. Oštra žena i stidljiva curica. Nekakva apsolutna bliskost, da kada se i ne vidimo po nekoliko meseci razgovor nastavljamo tačno tamo gde smo stali. Duševnost koja na nesreću više nije tu. Nismo mi društvo bogato nadarenim ljudima, zapravo ih je jako malo. Te zvezde moramo čuvati, jer sve nas čine boljim."

Jelena Luetić, rediteljka pozorišne trupe „Pasco“ o Nataliji govori kao jednom od najvrednijih saradnika: „Bilo je to u nekom drugom vremenu, punom nade, volje i želje da se "uleti" u nepoznato. Pre samo devet godina na audiciju za "Glavu gore" po motivima čuvenog mjuzikla "Tommy" prijavila se Natalija. Nije bilo dileme, prva Pasco produkcija imala je svoju Tinu Tarner za ulogu Acid Queen. Ponekad jogunasta, oštra, zahtevna, uvek nasmejana i prkosna. Uvek je govorila da ona samo zna da peva, ali je sebe demantovala u godinama koje su usledile, darujući publici likove gospođe Atwater u predstavi "Konopac", Natalije u "Zakonu velikih brojeva" i veličanstvene Helge u "Kabareu kod Mame Godo". Ponekad iza scene vidim je zabrinutu, uplašenu. Dođem pa je iznerviram, namerno, a ona onda kaže da će sad uz inat da bude najbolja. I bude. Najbolja.“

Petar Rašić je sa Natalijom imao bend. Zajedno su nastupali u šou "Ja imam talenat" i glumili u trupi "Cercle de six".

- Samo ću da se setim jednog našeg razgovora iz 2012, kada sam joj rekao da moramo da pravimo muziku koja će se svideti drugim ljudima i koja će napuniti pozornice i klubove i da ćemo od nje da napravimo zvezdu. A ona je već bila Zvezda. I nije pristala na to. Ostala je uvek svoja i htela je da peva iz srca, ono što se njoj sviđa, u čemu uživa, i da živi to što peva. I tako je i bilo. I kod Žareta u Pabu i kod Maurija, i na pozorišnoj predstavi, i na klupici u parku, i pred milionskim auditorijumom na RTS-u, i Gde si bilo jare moje, i Mon mec à moi, i Kosovki božuri, i Je l'aime Je l'aime i Stand by me u Kanadi, i ona njena Ain't no sunshine when she's gone. Da, da, Ain't no sunshine when she's gone, logično, jer je bila Zvezda, kaže Petar o Nataliji.

Pera Đokić, frontmen dugosvirajućeg pank benda Oslobodioci, sa kojim je Natalija nastupala kao gost i otpevala prateće vokale na dva albuma sa setom se je seća: „Da bih nekom ko nije poznavao Nataliju objasnio kakva je bila morao bi da shvati da za njom u našem gradiću Obrenovcu žale podjednako baš različiti ljudi. I navijači Partizana a i Zvezde. Podjednako oni koji slušaju Mitra Mirića, a i oni drugi koji vole Sonic Youth. I oni koji su za ove i oni koji su za one i oni koji nisu za nikoga. Nisi morao da budeš prijatelj sa njom da bi je zgotivio, jer i jedan susret je bio dovoljan da osetiš da preko puta tebe stoji dobar čovek. Imala je u sebi nežnost Edit Pjaf a energiju Dženis Džoplin i kada si je slušao kako peva nisi mogao da ostaneš ravnodušan. Meni je najtužnije od svega da je otišla od nas u ovo prokleto vreme Covida 19 i da ni njeni najbliži nisu mogli da je zagrle i pruže joj ono što je ona nama pružala dok smo zajedno prašili na binama, trgovima ili kafićima, sasvim je bilo svejedno gde se rokalo, jer nada ,uteha ,ljubav i vera bili su tu kad je vesela devojčica pevala sa nama.“

Ana Miljojković, horovođa Obrenovačkih devojaka o svojoj koleginici kaže sledeće: „Reči, glas i melodija bili su Natalijin prozor kroz svet, način na koji je delila bogatstvo svoje ličnosti sa drugima. Natalije ćemo se sećati kao velike umetnice, profesionalca, naše Acid Queen iz mjuzikla Tommy i dragulja obrenovačkih horova. Scenske bine gde god je ona stupila pamtiće njenu predanost, rad, talenat, ali najviše široki osmeh i veliku želju, želju za pesmom i igrom.“

Basista Nebojša Ristić, s kojim je često nastupala u bluz i rok postavkama: „ Već pri prvom susretu me je opčinila svojim širokim osmehom i vedrim duhom. Proveli smo zatim dosta vremena na putovanjima i nastupima, upoznali se dobro, a svaki susret sa njom mi je donosio novu energiju. Nata je bila svestrana. I bila je pobednik. Ono po čemu ću je pamtiti, to je njen osmeh koji pleni, uvek prisutan, i njena pozitivna energija kojom nas je darivala. Njen odlazak je, čini mi se, pomerio celu našu varoš. Bez nje više ništa neće biti isto.“

Dragan Babić Draguca, pisac za decu i kantautor poznavao je Nataliju od malih nogu kao kćer odličnog prijatelja areheologa Miroslava Lazića: „Kuda je ona otišla? Kako je moguća ta nagla i nemoćna praznina, ako je praznina. Nešto je potonulo tu gde se ona smejala i pevala i sada nas sve koji smo je znali u tim slikama i zvucima čeka tuga i nespokojstvo kada doplutamo dotle. Vredelo je biti uz nju, pratiti njenu finu žensku snagu i razumeti odmerenu ambiciju da se nauči i zna, a onda tome doda ono nešto što je samo ona imala. Zato i postojimo, zar ne? Razumela je priču Dilana, Springstina, Adel, donosila visoke planine, prašinu ili guste semafore, nekakve francuske zidove oljuštene od zagrljaja i vina, kao i britku domaćinsku setu devojaka sa Kosova i zaboravljenog, senkama pretrpanog, juga ove zemlje. Njene zemlje o kojoj nije mnogo pričala jer je umela da je otpeva, diše je, pokaže rukama. U načinu na koji je postojala i bila ovde sa nama nije bilo sumnje niti napora. Bila je istinita i sasvim svoja. I kuda je ona sada otišla?“ Natalija je sahranjena 21.04.2020.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ilić PR Agencija za izradu i održavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navođenje izvora
Ostale uslove korišćenja portala pročitajte OVDE