IGOR ŽAKIĆ – BEŽAO OD ŽENSKE ODBOJKE, SAD SE BORI ZA TROFEJ KUPA

Finale Kupa Srbije u odbojci je pred nama. TENT će u borbi za trofej dočekati ekipu Jedinstva. O spektaklu koji nas čeka u nedelju u novoj epizodi Serviranja sa Ivanom i Vemom razgovarali smo sa trenerom obrenovačkog tima Igorom Žakićem.

TENT se nada da će pred svojom publikom osvojiti prvi pehar u Kupu Srbije. Borbu za trofej dočekuje kao lider na superligaškoj tabeli. Ali neće biti lako – sa druge strane mreže u nedelju od 19 časova biće šampion države Jedinstvo.

– Željno iščekujemo ovo od momenta kada smo izborili finale. Drago mi je da do ovog trenutka nismo kiksnuli, odigrali smo sve onako kako treba. Ono što mi je još draže je da su sve devojke zdrave – istakao je Žakić na početku razgovora.

– Sad su detalji u pitanju, veći deo smo odradili. Rasli smo iz utakmice u utakmice, videćemo u nedelju koliko smo porasli.

Dva tima su se već sastala ove sezone, Jedinstvo je u svojoj „kutiji šibica“ slavilo posle pet setova.

– Što se favorita tiče, ne znam da li ga objektivno ima. Oni jesu favoriti, jer su šampioni države, igrali su u Evropi na zavidnom nivou. Pun respekt prema protivniku. Ali teren je naš, nešto na šta smo navikli, tako da mislim da su šanse podjednake, 50-50.

Kako Žakić kaže, u Obrenovcu je već praznična atmosfera, oseti se na ulici da će se u nedelju igrati važan meč.

– Jedina briga devojaka treba da bude da u svemu ovome zaista uživaju, jer ovakvih utakmica je malo. I druga stvar je da budu hrabre. Biće nekih taktičkih stvari koje ćemo morati da ispoštujemo, ali ove dve stvari treba konstatno da im budu u glavi i prema tome treba da se postave. Rasteretiti ih – to je teško, jer veliki broj njih prvi put igra ovako nešto, pa igra kod kuće, biće puno poznatih lica na tribinama, ali kad krene utakmica – sve to pada u zaborav.

U finalnom meču susrešće se dva izuzetno mlada i izuzetno kvalitetna tima.

– Meni je drago što se o ovim našim devojkama priča. Što mislim da one to zaslužuju. Na njih se računalo, i to im je stavljeno do znanja. I mislim da one sad prostor taj koji su dobile, koriste na pravi način. I definitivno jesu budućnost srpske odbojke.

Žakić ove sezone prvi put u karijeri predvodi ženski tim. Prethodno je radio sa odbojkašima Crvene zvezde i subotičkog Spartaka, a bio je selektor mlađih seniora Srbije i pomoćnik Nikoli Grbiću i Slobodanu Kovaču u reprezentaciji.

– U početku je bilo čudno. Ja sam od toga baš dugo bežao. Nisam želeo da ulazim u žensku odbojku dok supruga ne završi karijeru, ali nisam uspeo – nasmejao se Igor.

– Bilo mi je čudno. Nekoliko mojih mentora je mene videlo u ženskoj odbojci, pre nego što sam ja sam sebe video. Ja mušku odbojku i dalje volim jako i pratim. Ne mogu da kažem da je to nešto za čim žalim, ali smatram da nisam još završio ni sa tim delom moje karijere. Ali je ova šansa koju sam dobio, koristim je za sada dosta dobro.

Ponudu iz Obrenovca dobio je pošto je napustio Crvenu zvezdu. Važan savet dala mu je supruga Emilija, ove sezone odbojkašica lajkovačkog Železničara.

– Trebalo mi je dosta vremena da se odlučim… I onda sam seo sa suprugom, da budem iskren, i rekao: „Slušaj, situacija je takva…“ Iskreno sam je pitao šta misli o tome, znajući mene, moj način rada. Uverila me je da je to dobar put, da sve to što radim ima smisla. Da treba da probam. Ideja je bila da mi porodično ostanemo zajedno. Ja sam, što se muške odbojke tiče, imao određene ponude za inostranstvo. To je bila opcija da se razdvajamo, ali dete je još malo, nisam želeo da to dovodim u pitanje. Jedina opcija da ostanemo na okupu je bila da ja uđem u žensku odbojku. Za sad se nisam pokajao.

Protiv supruge je već odigrao jedan meč, TENT je tada savladao Železničar maksimalnim rezultatom.

– Pa odlično je bilo, zato što sam pobedio. Ne, dobro je, ona je mnogo zrelija u tome kako podnosi sve to. Ja sam potpuno nezreo kad su te stvari u pitanju. Da je rezultat bio drugačiji, bilo bi drugačije. Ona je ljuta jedan dan i to je to, ja bih bio ljut nedelju dana. Bilo je čudno samo tu prvu utakmicu kada smo se sreli. Bilo je zanimljivo i rodbini. Najzanimljivije je bilo za koga će sin da navija – uspeli smo da ga nagovorimo da navija za tatu, uveren sam da smo zbog toga i pobedili. Na kraju utakmice pružiš ruku, čestitaš. Kad dođeš kući, ide malo zezanja, ali to je sve u rok službe.

Izvor: Sportal.rs

Foto: Sportal.rs, OSSRB

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *