Njuh za gol, urođena brzina, dobar udarac, igra glavom i brzo razmišljanje – Srđan Damjanović.
Junak današnje priče je napadač starog kova, neko ko je godinama bio na dobrom glasu i bez sumnje prava noćna mora za golmane, a reč je o Srđanu Damjanović. Mreže protivničkih ekipa, na opštu radost prepunih tribina, tresao je kao od šale. Navijači su ga obožavali, a treneri izuzetno cenili. Pre svega, rat je uticao da Srđan sa svojom porodicom 1995.godine napusti Knin i krene u nepoznato, a put ga je doveo u Trstenicu, gde je život morao da krene od nule.
„Počeo sam kao klinac u Radničkom kod čuvenog Arse i Ljubiše Kaličanin, ali odlučio sam da dođem u Trstenicu, gde sam krenuo od omladinaca i imao potrebnu slobodu da se razvijam. U prvom timu Trstenice beležili smo odlične rezultate, izborili smo plasman u Drugu beogradsku ligu, a ja sam postigao nestvarnih 47 golova i sebe postavio na fudbalsku mapu.“
Pričalo se tada o gorostasnom napadaču iz Trstenice, a brzo je došao prvi transfer.
„Nakon odlične sezone u Trstenici otišao sam u Prvu Iskru, nastavio sam i tamo golgetersku seriju, bio sam prvi strelac lige, a posebno mi je drag osvojen Kup Obrenovca protiv Radničkog iz Obrenovca za koji su tada nastupali Filip Đuričić i Alen Stevanović, kasnije reprezentativci Srbije. Sledi kratka epizoda u Krtinskoj, pa odlazak na Zabrežje gde sam se najduže i zadržao, fudbalska sredina, mnogo lepih utakmica i uspomena za ceo život. Osvojili smo Kup Obrenovca, ali i ostvarili plasman u viši rang.“
Nakon Zabrežja došao je još jedan odlazak u Krtinsku i osvajanje opštinske lige, a zatim sledi odlazak u Rojkovac, gde je doživeo dosta emotivnih trenutaka.
„Iz Krtinske sam došao na Rojkovac, naselje u kojem živim, ostaće mi urezana u sećanje prva utakmica na domaćem terenu, protivnik Baćevac, himna pre početka, bakljada i sad se naježim, postigao sam prvi pogodak na utakmici iz karakteristične situacije i osetio neverovatan adrenalin, sreću, a sve pred mojim ljudima, mojim komšijama. Žao mi je što nisam mogao više da pomognem, ali povreda kolena uticala je na to.“
Fudbalski put je čudan, ponovo se na mapi aktivirala Trstenica, a ne morate da pogađate ko je zadužio dres sa brojem 9.
„Vratio sam se tamo gde je sve počelo, da zaokružim jedan put i šta da kažem, opet prva utakmica i opet gol koji sam posvetio jednom navijaču koji više nije sa nama. Drago mi je da sam se vratio, Trstenica je nekada bila izuzetno organizovan klub, stabilan, a slična situacija je i danas, samo što nema više toliko mladih iz sela, ali opet dobra je priča, sjajna hemija i lepo je videti da se ljudi ponovo okupljaju i da na neki način imaju gde da izađu.“
Fudbalska priča Srđana Damjanović i dalje traje, a kad dođe dan da se kopačke okače o klin, ostaće zapisano za sva vremena preko 300 postignutih golova koje je davao efektno i znalački posle skokova nebu pod oblake, pogađao je nebranjeni deo mreže i nogom, kad je trebalo i levom i desnom. Teško ga je bilo čuvati i dobiti duel s njim, ali što je najbitnije uvek je bio odlika pravog sportiste i lidera na terenu.
