EVO KOJI SU RAZLOZI ZAŠTO SMO STALNO POSPANI

Ako smo u poslednje vreme stalno umorni, nismo sami. Kako navode u Sleep Foundation, prekomerna pospanost tokom dana u porastu je u Sjedinjenim Državama, sa oko 25 procenata ljudi koji su to iskusili 2022. godine u poređenju sa oko 13 procenata pre jedne decenije. Ali, treba imati na umu da postoji razlika između osećaja potrebe za dremkom u satima posle ručka i umora koji je potencijalno problematičan. „Uobičajeni popodnevni umor koji mnogi od nas doživljavaju deo je normalnog cirkadijalnog ritma“, kaže dr Peter G. Polos, specijalista za medicinu spavanja u Sleep Number, sa sedištem u Basking Ridžu, Nju Džersi.

Stalni umor utiče na naše zdravlje

Umor koji traje veći deo dana ili dremke koje nisu regenerativne ukazuju na potencijalni problem koji bi mogao da utiče na naše funkcionisanje tokom dana, kaže dr Polos. Na primer, možda ćemo imati problem sa fokusiranjem ili donošenjem odluka, da lako nešto može da nas iritira i da nam je usporeno vreme reakcije, kažu u Sleep Foundation. Pospanost tokom dana takođe dramatično smanjuje produktivnost i povećava nezgode na radu i druge nezgode (kao što su saobraćajne nesreće nakon što ste zaspali za volanom), kaže dr Jacob Teitelbaum, internista sa sedištem u mestu Kona, Havaji.

Stalni umor takođe može uticati na opšte zdravlje tako što negativno utiče na imuni sistem i povećava rizik od zaraznih bolesti, gojaznosti, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, navodi Mayo Clinic.

Zato je veoma važno da znamo šta je uzrok našeg zamora sredinom dana. Postoji nekoliko potencijalnih razloga zašto smo uvek umorni:

1. Nedostatak sna

Najjednostavnije objašnjenje dnevne pospanosti jeste da jednostavno ne spavamo dovoljno noću. Nedostatak sna izuzetno je čest i pogađa 50 do 70 miliona Amerikanaca u bilo kom trenutku, ističe Cleveland Clinic.

Na Mayo Clinic kažu da je odraslima potrebno sedam ili više sati sna svake noći. Ako nam to obično nedostaje, razvijamo dug za spavanje od kojeg se nećemo lako oporaviti.

– Mnogi ljudi misle da je jedna noć nadoknade tokom vikenda dovoljna za poboljšanje pospanosti, ali nije. Zamislite da noću spavate samo pet sati, a da vam je potrebno osam sati. To znači da gubimo po tri sata sna sedam noći nedeljno. To znači da imate 21 sat duga za spavanje koji treba nadoknaditi da biste se osećali dobro – kaže dr Kendra Becker, stručnjak medicine za spavanje i internista u Kaiser Permanente u Fontani u Kaliforniji.

Jedan od načina da poboljšate količinu i kvalitet sna jeste praktikovanje dobre higijene sna. Ovo uključuje razvijanje i pridržavanje rutine pre spavanja, izbegavanje tv, mobilnih i drugih ekrana, obroka i alkohola pred spavanje. Pored ovoga, aktivnost tokom dana veoma je važna, kažu na Cleveland Clinic.

2. Poremećaj spavanja

Recimo da dovoljno spavate i da se još uvek ne osećate odmorno. Dr Teitelbaum kaže da ovo verovatno ukazuje na to da je kvalitet vašeg sna loš i da bi trebalo da odete kod lekara zbog poremećaja spavanja.

Uobičajeni poremećaji spavanja koje treba tražiti su:

  • apneja u snu
  • narkolepsija
  • sindrom nemirnih nogu

Sve ovo može da se leči, tako da je važno da se konsultujete sa lekarom, kaže dr Teitelbaum.

Umor nam može remetiti obavljanje svakodnevnih aktivnosti
Umor nam može remetiti obavljanje svakodnevnih aktivnostifoto: Profimedia

3. Osnovni zdravstveni problem

Postoje i zdravstveni problemi koji nisu direktno povezani sa spavanjem, a koji mogu izazvati dnevnu pospanost, kaže dr Teitelbaum.

Lista potencijalnih krivaca je duga i, kako kaže dr Teitelbaumu, to su:

  • fibromijalgija
  • bolesti štitaste žlezde
  • sindrom hroničnog umora
  • oboljenje bubrega
  • anemija
  • lupus
  • Parkinsonova bolest
  • multipla skleroza
  • rak
  • hronični bol
  • gojaznost
  • problemi sa mentalnim zdravljem uključujući depresiju, anksioznost i šizofreniju

Da bi utvrdio da li je kriv osnovni zdravstveni problem, lekar će verovatno analizirati naše navike spavanja, životne navike, upotrebu lekova i opšte zdravlje kako bi postavio dijagnozu, kaže dr Polos. On može da obavi fizički pregled ili da traži analizu krvi da bi ustanovio da li je reč o gojaznosti, kardiovaskularnim bolestima ili metaboličkim i neurološkim stanjima koja mogu doprineti pospanosti.

4. Nedostaci u ishrani

Ponekad ono što nedostaje našoj ishrani može da utiče na to koliko u sebi imamo energije.

Lekar može da proveri da li su to:

  • nedostatak magnezijuma, koji se nalazi u vlaknastoj hrani kao što su lisnato povrće, mahunarke, orašasti plodovi, semenke i integralne žitarice, a simptomi mogu da uključuju umor i slabost, kažu u Nacionalnim institutima za zdravlje
  • nedostatak gvožđa može izazvati sindrom nemirnih nogu, navode u Harvard Health; dr Teitelbaum kaže da čak i ako je analiza krvi normalna, nizak nivo gvožđa i dalje može biti krivac za umor; on predlaže da se uradi test krvi za feritin, koji meri skladišteno gvožđe. „Ako je preko 60 nanograma po mililitru (ng/mL) to znači da nizak nivo gvožđa ne doprinosi sindromu nemirnih nogu,” kaže on.
  • nedostatak vitamina D može dovesti do dnevne pospanosti ili smanjene energije, kaže dr Becker; prema prethodnim istraživanjima, jedna doza od 100.000 IU vitamina D poboljšala je umor kod onih sa nedostatkom vitamina D
  • nedostatak vitamina B Nedostatak vitamina B12, na primer, može izazvati iscrpljenost ili umor, čak i kada su nivoi na nižoj granici normale, navodi se u članku objavljenom u martu 2022. u Deutsches Arzteblatt International. Pošto su životinjski proizvodi glavni izvor vitamina B, vegani i vegetarijanci su skloniji većem riziku
Pažljivo pogledajte koji to razlozi mogu biti za svakodnevni umor
Pažljivo pogledajte koji to razlozi mogu biti za svakodnevni umorfoto: Profimedia

5. Određeni lekovi

Ponekad je osnovni uzrok pospanosti lek koji uzimate za lečenje drugog zdravstvenog problema.

– U svojoj praksi primećujem da su lekovi jedan od najčešćih faktora koji doprinose dnevnoj pospanosti. Ponekad je to vreme uzimanja lekova, što znači da lek može izazvati pospanost ako se uzima ujutru ili se lek koji pomaže da ostanemo budni uzima pre spavanja – kaže dr Becker.

Dr Polos smatra da su uobičajeni lekovi koji su krivci sledeći:

  • antihistaminici
  • neki antidepresivi
  • antipsihotici
  • neki lekovi za krvni pritisak
  • lekovi protiv anksioznosti
  • lekovi protiv bolova

Međutim, izuzetno je važno da ne prestajemo sa uzimanjem lekova niti da ih menjamo bez savetovanja sa lekarom.

– Ponekad isti lek za depresiju kod nekih izaziva dnevnu pospanost, dok kod drugih stvara nesanicu, tako da postoji mnogo varijacija – upozorava dr Becker.

– Vaš lekar će možda predložiti zamenu drugim lekovima ili će samo tražiti da ih ne uzimate dan ili dva da vidi da li su uzrok problema – kaže dr Teitelbaum.

Kada zbog stalnog umora treba da odemo kod lekara

Vreme je da potražimo stručnu pomoć ako umor ometa naš svakodnevni život ili sumnjamo da postoji osnovni zdravstveni problem, savetuju u Sleep Foundation. Dr Polos kaže da drugi znaci upozorenja koje treba izneti lekaru jesu pospanost koja traje tokom nekoliko nedelja, iznenadni početak pospanosti ili slabljenje pamćenja ili koncentracije.

Izvor : Espreso/eKlinika/Prenela I.O.

Foto: Profimedia

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *