Da li ste znali da rizik od fatalnih srčanih udara može da se udvostruči tokom letnjih vrućina?
Tropske vrućine su vodeći uzrok smrtnosti koja je direktno povezana sa vremenom i mogu da pogoršaju osnovne bolesti, navodi SZO. Procenjuje se da u Evropi usled tropskih vrućina umre oko 175.000 ljudi godišnje. Ova brojka se preciznije odnosi na prosečan godišnji broj smrtnih slučajeva usled toplote, a ne samo ekstremne vrućine.
Evropska regija je najbrže zagrevajuća od šest regija SZO, sa temperaturama koje rastu otprilike dvostruko brže od globalnog proseka, a tri najtoplije godine zabeležene u regionu dogodile su se od 2020. godine, navode.
Sledi spisak tegoba, od bezazlenih i prolaznih do potencijano fatalnih, koje mogu da budu izazvane ekstremnim vrućinama.
Simptomi da telo pati na vrućini
- Glavobolja
- Vrtoglavica
- Razdražljivost i konfuzija
- Napadi/moždani udar
- Alergije i astma
- Bolest pluća
- Grčevi usled toplote
- Slabosti mišića i spazam
- Osip od toplote
- Obilno znojenje
- Nepravilni otkucaji srca
- Smanjeni protok krvi ka srcu
- Srčani udar
- Oštećenja jetre
- Bolesti bubrega
- Otkazivanje bubrega
Rizik od fatalnog srčanog udara
Kada je reč o srcu, Američka asocijacija za srce takođe upozorava da rizik od fatalnih srčanih udara može da se udvostruči tokom letnjih vrućina.
Ako toplotni talas traje dva dana, sa temperaturama u rasponu od 28-36 stepeni Celzijusa, rizik od fatalnog srčanog udara je 18 odsto veći. Kod toplotnog talasa koji traje četiri dana, sa temperaturama od 34-43 stepena Celzijusa, rizik od fatalnog srčanog udara skače na 74 odsto.
U najvećem riziku su osobe koje pate od oboljenja srca, ali i zdravi i mladi ljudi treba da vode računa.
Pripremila: N.L.
Izvor: WHO Serbia/Zdravlje.kurir.rs
Foto: Shutterstock
