Foto: Shuterrstock
Iako je učestalost „epidemije astme“ u blagom padu, broj hitnih poseta i dalje je znatno viši u septembru nego tokom drugih meseci u godini...
Septembar se u medicini često naziva i mesecom „epidemija astme“, jer upravo tada dolazi do naglog porasta broja pogoršanja i hospitalizacija, kako kod dece, tako i kod odraslih. Zato je važno da osobe koje žive sa astmom budu posebno oprezne u ovom periodu i da preduzmu mere prevencije i zaštite.
Prema rečima dr Aruna Čaudari Kotarua, šefa jedinice i starijeg konsultanta za bolesti disajnih puteva i medicinu spavanja u bolnici Artemis u Gurgaonu (Indija), pogoršanja su najčešća u prvim nedeljama septembra.
- Astma se u ovom periodu češće javlja jer se istovremeno poklopi više okidača – objašnjava on.
Studija objavljena u Annals of the American Thoracic Society 2016. godine pokazala je da iako je učestalost ovih sezonskih epidemija u blagom padu, broj hitnih poseta i dalje ostaje znatno viši nego tokom drugih meseci u godini.
Neki od najčešćih razloga za pogoršanje su:
Povratak dece u školu i veća izloženost virusima poput prehlade, gripa i RSV-a, koji dodatno opterećuju disajne puteve.
Polen ambrozije i drugih korova dostiže maksimum, a u kombinaciji sa vlažnim vremenom i opalim lišćem raste i količina buđi i plesni.
Prekid terapije, jer mnogi pacijenti tokom leta smanje ili potpuno prestanu da uzimaju lekove, pa u septembru ostanu nezaštićeni.
Najčešći okidači u ovom periodu
Simptomi astme najčešće se pojačavaju zbog:
polena ambrozije i drugih korova,
spora buđi koje nastaju u vlažnom lišću,
respiratornih infekcija koje se brzo šire u kolektivima,
naglih promena vremena, kada su noći hladne, a dani topli.
Kako držati astmu pod kontrolom u septembru?
Astma nije izlečiva, ali uz pravilnu negu i terapiju može da se drži pod kontrolom. Doslednost i redovne kontrole su ključne. Stručnjaci savetuju:
uvek nosite inhalator (pumpicu) i propisanu terapiju, čak i kada se osećate dobro,
pratite informacije o koncentraciji polena i kvalitetu vazduha,
koristite HEPA filtere i redovno čistite dom od prašine i buđi,
vakcinišite se protiv gripa,
perite ruke često da smanjite rizik od infekcija
Kod dece, roditelji bi trebalo da budu posebno pažljivi, opominje doktor.
- Deca moraju da nastave da uzimaju terapiju i tokom leta. Roditeljima se savetuje da obaveste učitelje i nastavnike o detetovoj bolesti i pripreme plan za hitne slučajeve – naglašava dr Kotaru i dodaje:
- Prozore bi trebalo držati zatvorenim u danima kada je koncentracija polena najveća, a prostorije u kući suve i čiste, bez buđi. Jednostavne, ali dosledne mere mogu značajno da smanje rizik od napada – sugeriše.
Prevencija je najbolja zaštita
Prevencija je uvek bolja od lečenja. Dr Kotaru savetuje da se koriste preventivne pumpice koje smiruju disajne puteve, a da se inhalator za brzo olakšanje uvek drži pri ruci.
Ishrana i stil života takođe mogu da pomognu. Hrana bogata omega-3 masnim kiselinama (riba, orasi), sveže voće i povrće, kao i dovoljan unos tečnosti pomažu plućima da ostanu u boljoj formi. U prostorijama gde je vazduh suv preporučuje se korišćenje ovlaživača.
- Ako ostajete u zatvorenom kada su visoke koncentracije polena, redovno čistite prostor u kome boravite i idete na kontrole, mnogo ćete lakše kontrolisati astmu – zaključuje dr Kotaru.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs/Nataša Lazović
