OD OTOKA DO NEKROZE BUBREGA

Kelli Moseman, hemijski istraživač sa Univerziteta Binghamton u Njujorku, i njene kolege, analizirali su više od 50 mastila za tetovaže devet različitih brendova koji se koriste u SAD a nakon što su primetili da neka od mastila koje su koristili u prethodnim studijama sadrže supstance koje nisu navedene na etiketi, piše Science Alert.

Testovi u Njujorku 54 uzorka mastila otkrili su da 45 sadrži štetna jedinjenja koja nisu navedena na etiketi. Najčešći je bio polietilen glikol, jedinjenje povezano sa oštećenjem organa, uključujući i vrstu nekroze u bubrezima. Drugi su uključivali 2-fenoksietanol, koji je povezan sa disfunkcijom nervnog sistema kod novorođenčadi, i antibiotik propilen glikol.

Još nije poznato da li se radi o slučajnoj kontaminaciji mastila za tetoviranje, greškama u etiketiranju ili namernim, ali neotkrivenim dodacima i to zahteva dalju istragu. Ali s obzirom na to koliko dugo mastila za tetovaže ostaju u koži i dokaze koji ukazuju na to da male količine pigmenta mogu da procure u limfne čvorove, postoji dovoljno opravdanja da se otkriće podeli sa javnošću, piše Science Alert.

Studija iz 2021. o mastilima za tetoviranje koja se koriste u Evropskoj uniji takođe je otkrila velike probleme sa pogrešnim označavanjem i nespecificiranim aditivima u sličnom odnosu proizvoda (oko 90 %), dok je takođe pronašla metalne nečistoće u koncentracijama koje prelaze dozvoljene granice.

Mastila za tetoviranje, posebno crvena, mogu izazvati alergijske reakcije kao što su otok, svrab i plikovi mesecima ili čak godinama nakon prve primene. Ali, ako sastojci nisu navedeni na etiketi proizvoda, teško je otkriti šta je moglo izazvati reakciju i sprečiti da se ona ponovi.

Evropska agencija za hemikalije uvela je propise 2022. kako bi ograničila hiljade opasnih hemikalija koje se nalaze u mastilima za tetoviranje, a isti proces je pokrenula i FDA, koja je do sada objavila nacrt smernica o mastilima za tetoviranje, dok su u toku pripreme za regulisanje proizvoda.

Kako su otkriveni štetni sastojci u mastilima za tetoviranje?

Oko trećine Amerikanaca sada ima tetovaže, pokazuju istraživanja, a među odraslima od 30 do 49 godina čak polovina ima tetovaže.

U studiji, objavljenoj u časopisu „Analitical Chemistri“, naučnici su prikupili uzorke mastila od devet američkih proizvođača. Sastojci pronađeni u testovima su zatim upoređeni sa onima navedenim na etiketama mastila da bi se otkrile razlike. Polietilen glikol, koji se nalazi u mastilima, može se koristiti u tetovažama kao sredstvo za zgušnjavanje, što ih čini lakšim za nanošenje. Takođe se koristi u drugim proizvodima kao što su sredstva za pranje tela, puderi, pa čak i sprejevi za kosu.

2-fenoksietanol, koji se takođe nalazi u nekim mastilima, može se dodati kao konzervans, sugerišu stručnjaci, jer može da zaustavi rast mikroba u mastilu nakon otvaranja boce. Hemikalija se takođe koristi u hidratantnim kremama, senkama za oči i kremama za sunčanje za ove efekte i dozvoljena je za upotrebu do koncentracije od jedan procenat u proizvodima.

tetovaže
FOTO: YOUTUBE/GQ KOREA

Testovi su takođe uočili antibiotik – propilen glikol – koji se obično koristi za infekcije urinarnog trakta (UTI) i nije naveden na etiketi. Možda je takođe dodat da bi se smanjio rizik od kontaminacije. Ovaj antibiotik je takođe ranije bio povezan sa alergijskim reakcijama koje mogu izazvati kožna oboljenja kao što je ekcem.

Makrofagi (vrsta belih krvnih zrnaca) koji zarobljavaju mastilo u koži mogu da apsorbuju mastila za tetoviranje koje umetnici tetovaža koriste. U nekim slučajevima, moguće je da nečistoće uđu u krvotok i šire se po celom telu, povećavajući rizik od neželjenih efekata kao što je oštećenje organa.

Tetovaže otežavaju otkrivanje raka kože

Dermatolozi su ranije upozoravali na tetoviranje, rekavši da tetovaže otežavaju otkrivanje raka kože i sadrže nečistoće koje mogu povećati rizik od komplikacija.

Dr Mark Everet, plastični hirurg iz Njujorka koji nije bio uključen u studiju, ranije je sugerisao da mastila za tetovaže takođe mogu izazvati upalu u limfnim čvorovima – koji pomažu u kretanju tečnosti po telu. Ranije je sugerisano da otok može oštetiti imuni sistem tela, smanjujući njegovu sposobnost da se bori protiv infekcija.

Dr John Svierk, hemičar sa Univerziteta Binghampton koji je vodio studiju, rekao je:

– Nadamo se da će proizvođači ovo videti kao priliku da verifikuju svoje proizvode i da će umetnici tetovaža i njihovi klijenti to videti kao priliku da podstaknu jasnije označavanje proizvoda.

Prenela: V.N.

Izvor: Science Alert/Kurir.rs

Foto: Shutterstock

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *