OVAKO STRES PRELAZI U OPASNO STANJE I POSTAJE OPAKI UBICA

Stres je stanje koje svakodnevno prati većinu nas. Svakog dana doživljavamo stres zbog posla, gužve u saobraćaju, nervoznih ljudi… Stres je reakcija tela na svaku promenu koja zahteva prilagođavanje ili odgovor fizički, mentalni i emocionalni, odnosno fiziološka i psihološka reakcija čoveka na stimuluse iz okruženja.

Dugotrajna izloženost stresu za posledicu može imati pojavu brojnih opasnih i teških bolesti. Najčešći uzroci stresa su:

neprijatni životni događaji – smrt voljene osobe, razvod, penzija, seksualni problemi

prijatni životni događaji – brak, rođenje deteta

fizički uzroci – hladnoća ili vrućina, upotreba cigareta i alkohola, ozbiljna ograničenja kretanja

faktori životne sredine – nedostatak doma, bučna, zagađena sredina

organske bolesti – kada je telo pogođeno bolešću, ceo organizam, u pokušaju da se odbrani, dovodi se u stanje napetosti koje, u većini slučajeva, dovodi do stresa

Stres
foto: Profimedia

Većina nas zna šta je stres, ali malo ko shvata kada dolazi do previše stresa i šta tada učiniti. Psihijatar Lavson Vulsin radio je istraživanje sa pacijentima koji imaju mentalne bolesti i zdracim ljudima kojima stres pogoršava zdravstvene probleme. Na osnovu ovog istraživanja je napisao knjigu „Toksični stres: kako stres ubija i šta možemo da uradimo u vezi sa tim“.

Stres ima isti efekat kao pušenje

Prema Vulsinovim rečima, studija o stresu iz 2023. godine je potvrdila da stres ubrzava tempo biološkog starenja u srednjim godinama, piše Study finds.

On upozorava da hronični stres utiče na ljude kao pušenje i nizak socioekonomski status, koji se smatraju za dva utvrđena faktora rizika za ubrzano starenje.

Dobar i toksični stres

Verovali ili ne, postoji dobar stres, koji nas drži u stanju budnosti, ali je lako s njim se izboriti i ne ostavlja posledice po zdravlje. Svakodnevne obaveze poput čišćenja, posla, komunikacije sa drugima, pomaže da se reguliše naš sistem odgovora na stres.

Sa druge strane, toksični stres iscrpljuje naš sistem odgovora na stres i ostavlja trajne posledice. Kako je objasnio psihijatar i stručnjak za traumu Besel van der Kolk, postoje jasni simptomi toksičnog stresa i to su:

glavobolja

umor

bol u stomaku koji ometa normalno funkcionisanje

Posle nekoliko meseci simptomi se pogoršavaju, pa se javljaju bolesti poput migrenskih glavobolja, astme, dijabetesa ili ulceroznog kolitisa odnosno zapaljenje creva i organa za varenje.

Na primer, kod dijabetesa hormonski sistem se bori da reguliše šećer, kod gojaznosti metabolički sistem teško reguliše unos i potrošnju energije a kod depresije nervni sistem ima neravnotežu sa svojim neurotransmiterima što otežava regulisanje raspoloženja, misli i ponašanja.

Stres
foto: Profimedia

Kako lečiti stres

Za većinu lekara opšte prakse stres ne uzimaju kao faktor koji dovodi ili pogoršava oboljenja kao što su dijabetes, bolesti srca i gojaznosti. Nauka je dokazala da šanse za razvoj ozbiljnih mentalnih i fizičkih bolesti u srednjim godinama dramatično raste kada su ljudi izloženi traumi i lošim iskustvima posebno u detinjstvu.

Istraživači objašnjavaju kako faktori poput siromaštva ili nekih hroničnih bolesti mogu biti okidač za jači stres sa kojim ne znaju kako da se izbore. Pored ovih tu su i ljudi sa ozbiljnim porodičnim problemima, beskućnici, usamljeni…

Prepoznavanje i upravljanje stresom

Prvi korak u stresu je prepoznati ga i razgovarati sa lekarom o tome, a zatim ide lečenje. Ovakav pristup podrazumeva usvajanje svakodnevnih navika i zdravstvenih ponašanja koja će pomoći sistemu odgovora na stres da se samoreguliše.

Ovi programi pomažu ljudima da nauče kako da praktikuju i upravljaju stresom, ishranom i vežbanjem na načine koji grade nove zdrave navike.

Izvor : Espreso/Srećna republika/Prenosi A.M.

Foto: Profimedia

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *