Foto: Shutterstock
Pojmovi probiotici i prebiotici danas se često pominju kada se govori o zdravlju creva, ali mnogi i dalje nisu sigurni šta tačno predstavljaju i da li su im oba potrebna...
Iako zvuče slično, uloga probiotika i prebiotika u organizmu je potpuno različita, a zajedno čine jedan od najvažnijih stubova dobrog varenja, jakog imuniteta i stabilne energije, kaže nutricionista Tvinsi En Sunil.
- Probiotici su žive bakterije koje su korisne za vas i pomažu da se uspostavi zdrava ravnoteža u crevima. Prebiotici su neprobavljiva biljna vlakna koja hrane i podstiču rast dobrih bakterija u crevima. Jednostavna analogija koju često koristim glasi: „Probiotici su kao vojska dobrih bakterija koju uvodite u organizam, a prebiotici su hrana koja tu vojsku održava jakom“ – kaže ona nutricionista.
Drugim rečima, probiotici dodaju nove dobre bakterije, a prebiotici hrane one koje već postoje. Najbolji efekat postiže se kada se probiotici i prebiotici uzimaju zajedno, jer prirodno pozitivno utiču jedni druge.
– Probiotici uvode korisne mikroorganizme, prebiotici ih hrane, a taj ritam održava stabilnu crevnu mikrofloru, naročito važnu posle uzimanja antibiotika, tokom stresa ili kada u ishrani nema dovoljno vlakana – sugeriše.
Kome su neophodni?
Zdrava crevna mikrobiota utiče na varenje, imunitet, upalne procese, pa čak i raspoloženje, jer se veliki broj neurotransmitera stvara upravo u crevima. Tvinsi objašnjava da probiotici mogu da poprave narušenu ravnotežu bakterija i da doprinose stvaranju kratkolančanih masnih kiselina poput butirata, koji jačaju crevnu barijeru, umanjuju upalu i utiču na metabolizam.
Većina zdravih ljudi može bezbedno da uzima probiotike svakog dana, ali suplementi nisu uvek neophodni. Najviše koriste osobama sa nadimanjem, zatvorom, promenama u stolici ili onima koji se oporavljaju posle antibiotika i jedu premalo vlakana. Ipak, osobe sa teškim padom imuniteta trebalo da se posavetuju sa lekarom pre bilo kakvog uzimanja – savetuje.
Česti znaci da crevima treba pomoć su nadimanje, gasovi, zatvor, intolerancije na određene namirnice, česte infekcije, promene raspoloženja ili loš san, kao i nelagodnost nakon terapije antibioticima.
Gde ćete ih naći?
Tvinsi savetuje da se i probiotici i prebiotici prvenstveno unose iz namirnica.
Jogurt, kefir, kiseli kupus i druga fermentisana hrana prirodni su izvori probiotika, dok se prebiotici nalaze u ovsu i ječmu, pasulju, luku, praziluku, špargli, bananama, jabukama… Dobro izbalansiran tanjir često je sasvim dovoljan da održi creva u ravnoteži, bez potrebe za suplementima – savetuje nutricionista.
Suplementi mogu da pomognu u periodima pojačanih tegoba, ali svakodnevna ishrana bogata vlaknima i fermentisanim namirnicama i dalje je najjednostavniji način da sačuvate zdravlje sistema za varenje i celog organizma, poručuje.
Izvor: Onlymyhealth.com/Zdravlje.kurir.rs/Nataša Lazović
