Ovogodišnje pomeranje u odnosu na prethodne godine je najranije, a 26. oktobra sat je pomeren poslednji put pre 11 godina…
Ove godine zimsko računanje vremena počinje u noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra. U tri ujutru časovnici se vraćaju jedan sat unazad, na dva, čime se završava letnje računanje vremena.
Iako se godinama unazad pričalo da hoće i da je inicijativa i zvanično pokrenuta pred organima Evropske unije, sada je više nego jasno da se pomeranje kazaljki neće ukinuti, bar ne u narednim godinama.
Ovogodišnje pomeranje u odnosu na prethodne godine je najranije, a 26. oktobra sat je pomeren poslednji put pre 11 godina.
Upozorenje na simptome
Inače, pomeranje časovnika može imati i te kako negativne posledice po zdravlje, uz rasejanost, pospanost, glavobolju i smanjenu produktivnost, a lekari kažu i da se mnoge osobe žale i na umor.
Kako pomeranje sata utiče na zdravlje
Mnoga istraživanja su utvrdila da pomeranje sata donosi i stres, pospanost, depresiju, pojačan apetit, a povezuje se i sa srčanim tegobama, povećanjem broja saobraćajnih nesreća, povreda na radu, medicinskih grešaka i opšte smrtnosti stanovništva.
– Promena ritma i sama promena aktivnosti utiče na nervni sistem, pre svega autonomni koji je nezavisan od naše volje, te neki ljudi tih dana kažu da se osećaju malo mrzovoljnije, imaju blago izražen pad koncentracije, glavobolje, nesanicu, osećaj zebnje, manje su tolerantni... Prisutan je osećaj umora i, bez obzira što se sat vremena duže spava, neki osećaj neispavanosti – rekla je ranije za Kurir spec. opšte medicine dr Radmila Šehić:
– Neki mogu imati osećaj ubrzanog srčanog rada i treperenja u grudima, pa se uplašiti, ali to su samo adaptogeni momenti, kada se organizam navikava na ono što mu je nametnuto. Važno je reći da se organizam brzo prilagođava. Nekome je potreban jedan dan, a nekom nedelju dana, ali sve te potencijalne tegobe su prolaznog karaktera – kaže dr i dodaje da da bi, ako se ništa zdravstveno značajno ne događa, trebalo da se ponašamo normalno, odmaramo koliko organizam traži i pridržavamo zdravih navika.
Neželjeni efekti
Iako sat vremena dužeg sna može delovati privlačno, može lekari ističu i da može doneti i neželjene efekte poput nesanice, poremećaja biološkog ritma i intenzivnog umora.
– Da bismo izbegli ove neprijatnosti, izuzetno je važno da legnemo u krevet u isto vreme kao i obično, kao i prethodnih noći – naglasila je dr Biserka Obradović i dodala da su meteropate posebno ugrožena grupa.
– To može dovesti do neraspoloženja, razdražljivosti, poremćaja ishrane tj. gojaznosti pa čak i depresije – ističe doktorka.
Kako se lakše prilagoditi promeni vremena?
- Ako želite da ublažite negativne efekte promene sata, možete:
- Postepeno menjati ritam spavanja nekoliko dana ranije – leći i ustajati 15–30 minuta kasnije ili ranije.
- Izbegavati kofein i obilne obroke pre spavanja.
- Provoditi više vremena na dnevnoj svetlosti, naročito ujutru.
- Održavati stabilnu rutinu odlaska na spavanje i buđenja.
Kurir.rs/Aleksandra Kocić
