Bespolne lutke koje su hit u svetu stigle i u Srbiju, što je dovelo do polemike o tome kako ovakve igraÄ�ke utiÄ�u na decu.

Rodno neutralne igraÄ�ke već godinama unazad se prodaju širom sveta, a poznati proizvoÄ‘aÄ� ultrapopularnih Barbika takoÄ‘e je napravio bespolne lutke, koje su stigle i u Srbiju.

Bespolne lutke su one koje mogu biti i muško i žensko, a kompanije koje ih proizvode time žele da rade na uklanjanju rodnih stereotipa na svojim proizvodima.

I dok se jedni tome raduju, drugi brinu da bi to moglo negativno da utiÄ�e na razvoj dece ili da ih, u najmanju ruku zbunjuje. O ovoj temi su svoja mišljenja u emisiji "150 minuta" izneli Matija Stefanović iz udruženja "Da se zna" i psiholog Ljiljana RanÄ‘ić.

"Ja sam svakako za, pogotovo kad se radi o Barbikama ili ovim Barbi Ä�oveÄ�uljcima, koji nisu rodno odreÄ‘eni jer mene ova situacija krajnje zabavlja. Imate tu jednu grupu konzervativnijih ljudi u našem društvu, koji su se sad užasnuli nad ovim lutkama, a ti isti ljudi koriste reÄ� Barbika da vreÄ‘aju žene kada žele da kažu da izgledaju previše seksualizovano, da stavljaju previše akcenat na svoj fiziÄ�ki izgled, kao da ima neÄ�eg lošeg u tome što neka žena želi da izgleda konvencionalno atraktivno. U svakom sluÄ�aju, ti isti ljudi ne vole tradicionalnu Barbiku, a sada kada Barbika sama ruši svoje stereotipe, sad im i to smeta", rekao je Matija Stefanović svoj stav.

On smatra i da je, pošto "sekundarne polne karakteristike kod dece nisu izražene pre puberteta jedna takva figurica koja nema izražene polne karakteristike daleko više primerena detetu nego neke hiperseksualizovane lutke poput Barbike ili Kena".

I psiholog Ljiljana RanÄ‘ić stva je da ovakve igraÄ�ke ne mogu da imaju ni pozitivan ni negativan uticaj na decu, a to objašnjava kroz dve teze.

"IgraÄ�ke kao takve u smislu spoljašnjeg društvenog faktora, s jedne strane proizvoÄ‘aÄ�a, a sa druge nas kao roditelja koji nudimo te igraÄ�ke, jesu pretežniji faktor od same biološke datosti u smislu odabira igraÄ�aka. Da pojednostavim, devojÄ�ica i deÄ�ak neće birati igraÄ�ke po tome što su oni devojÄ�ica i deÄ�ak u biološkom smislu, nego pretežno na osnovu toga šta im mi nudimo. Dakle, ako mi nudimo više te feminine igraÄ�ke devojÄ�icama, one će se tako identifikovati i to je jedna priÄ�a. Ali tu je znaÄ�ajna teza da je pretežnije to što mi nudimo od onoga što je biološka datost.

Druga teza koja je bitna je da je dete slobodno biće, ali da ono ima tu jednu apsolutnu slobodnu, da ono Ä�ak i u tom ranom, predškolskom uzrastu ima pravo i treba da se samostalno opredeli kom će polu da pripada, nezavisno od toga da li je biološki odreÄ‘en. Dete može da zna već u trećoj godini kom polu pripada. Za treću godinu ima u razvojnom testu ÄŒuturić pitanje da li si ti deÄ�ak ili devojÄ�ica. Dakle, ta svest o tome biva prisutna već tada i postaje razvojni indikator".

MeÄ‘utim, dr RanÄ‘ić kaže da nijedna od ove dve teze nema osnova, a objašnjava i zašto.

"Prva teza da je društveni faktor pretežniji od biološkog pada kada imamo primere kod jednog Kah sindroma, gde se dešava situacija u kojoj zbog mutacije gena dolazi do prevelikog luÄ�enja androgena. To ne biva toliko problem kod deÄ�aka, koliko kod devojÄ�ica. RaÄ‘a se devojÄ�ica sa maskuliziranim genitalijama i obiÄ�no se tu vrši operacija i podrška hormona, ali stvar je u tome što je ta izloženost androgenim hormonima prenatalna. Ovaj primer navodim jer nam govori koliko je jak taj uticaj prenatalnih faktora, onih bioloških faktora pre roÄ‘enja. Te devojÄ�ice koje su izložene muškim hormonima, one tokom svog razvoja pokazuju sva ponašanja tipiÄ�na za deÄ�ake. Ako im roditelji daju podršku da bi se one opredelile za pol devojÄ�ice, oni im nude baš igraÄ�ke koje su za devojÄ�ice, ali bez obzira na to, one biraju one igraÄ�ke koje su za deÄ�ake. To je jedan od znaÄ�ajnih pokazatelja, dokaz, da nije pretežan faktor tog spoljašnjeg uticaja", poruÄ�ila je ona.