Srbija se po meÄ‘ugodišnjem rastu bruto domaćeg proizvoda u prvom kavrtalu 2020. nalazi na prvoj poziciji meÄ‘u 38 evropskih ekonomija, prema upravo objavljenim ažuriranim podacima statistiÄ�ke službe Evropske unije, Evrostata.

To je ju�e potvrdio i predsednik Srbije, Aleksandar Vu�ić.

Srbija drži lidersko mesto kako na tabeli sezonski i kalendarski neprilagođenih podataka sa skokom BDP-a od 5 procenata, tako i na tabeli desezoniranih i kalendarski prilagođenih pokazatelja, gde rast iznosi 4,8 odsto.

Po evidenciji , iza Srbije je Irska, �iji je rast prema neprilagođenim podacima iznosio u prvom tromese�ju 4,6 odsto, a slede Turska sa 4,5 procenata, Litvanija sa 2,4 %, i petoplasirana Mađarska sa 2,2 odsto.

Poljska je zauzela 6. mesto s privrednim rastom od 1,7 procenata u prvom kvartalu, sedma je Bugarska sa stopom od 1,2 odsto, zatim Norveška sa 1,1, Kipar sa 0,9 i Malta sa povećanjem BDP-a od 0,5 odsto.

Hrvatska i Švedska sa privrednom ekspanzijom od 0,4 odsto, u periodu januar-mart, dele 11. poziciju.

Iza njih slede ekonomije sa ostvarenim negativnim rastom u prva tri meseca 2020, pri �emu je najmanji pad od 0,4 procenta registrovala Danska, a najveći Italija, �ak 5,7 odsto.

Francuska se sa padom BDP-a od 4,7 procenata, takoÄ‘e, našla na zaÄ�elju tabele, u društvu sa Španijom (minus 3,8 odsto), SlovaÄ�kom (- 3,7), Austrijom (- 2,9), Slovenijom (- 2,4) i NemaÄ�kom (- 1,9 odsto).

U pregledu Evrostata o rastu BDP-a, u prvom kvartalu nisu objavljeni podaci za Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Albaniju i za kosovsku privredu.

- Srbija ne samo da je imala najveći rast BDP-a u Evropi u prvom kvartalu 2020. od 5 odsto, već i najveći rast u poslednja tri tromese�ja - izjavio je danas direktor za nau�no-istraživa�ki razvoj Ekonomskog instituta, Ivan Nikolić.

- Ti izvori rasta su bili, pre svega, investicije i delom domaća potrošnja sa rashodne strane BDP-a, a sa proizvodne graÄ‘evinarstvo, industrija i usluge - navodi Nikolić.

Kaže da ako posmatramo izglede za celu 2020. da treba, ipak, da budemo svesni da je već u aprilu zabeležen drastiÄ�an pad privredne aktivnosti, što nisu izbegle ni druge zemlje.

Nikolić napominje da je kriza izazvana virusom korona zaista bez presedana i u ekonomskoj istoriji, ali da će se možda i najvećim delom oporavak zasnivati na oporavku susednih zemalja, i nama bitnih zemalja evrozone, kao što su NemaÄ�ka i Italija.

Govoreći o prvom tromese�ju ove godine, dodaje da smo u u januaru i februaru imali odli�an rezultat, ali da je već u poslednje dve sedmice marta bilo primetno da trpimo negativne efekte zbog korone. Po pitanju investicija, svi projekti koji su zapo�eti i dalje se realizuju, a �ak imamo i neke nove, dodao je on.