Vesti o tome kako bitkoin "probija rekorde" svakodnevno objavljuju svetski i domaći mediji, posebno od poÄ�etka godine. Prema nekim procenama vrednost ove kriptovalute mogla bi da raste i do nekoliko stotina hiljada dolara. Ali šta sve to zapravo znaÄ�i i kako možete da investirate u "digitalni novac"?

Kriptovalute su prošle dalek put od poÄ�etnog skepticizma, do prepoznavanja znaÄ�aja i regulacije u sve većem broju zemalja. I Srbija je nedavno donela Zakon o digitalnoj imovini Ä�ija primena poÄ�inje od sredine godine, piše eKapija.

Prema proceni Aleksandra Matanovića, konsultanta iz oblasti digitalnih valuta i generalnog direktora kompanije ECD, koja se osim trgovinom kriptovalutama bavi i edukacijom, u Srbiji je između 0,5 odsto i jedan odsto ljudi u nekom trenutku "rudarilo" kriptovalute.

- Naravno, to ne zna�i da svi oni i dalje to aktivno rade - isti�e Matanović.

Kako funkcionišu kriptovalute i šta izdvaja bitkoin?

Kriptovalute su novac koji je nezavistan od centralnih banaka ili bilo kojih drugih institucija. Postoji iskljuÄ�ivo u digitalnoj formi i tim novcem uglavnom upravljaju sami korisnici, a ne njihov kreator, objašnjava sagovornik ovog portala.

- Bitkoin od drugih kriptovaluta izdvaja cena, snaga infrastrukture, popularnost, kao i Ä�injenica da mu je tvorac nepoznat. InaÄ�e, što se tiÄ�e samog naÄ�ina funkcionisanja, ne postoji ništa što specijalno izdvaja Bitkoin u odnosu na ostale - dodaje.

ReÄ� je o decentralizovanim sistemima u kojima korisnici vrše obradu transakcija, kao i proveru njihove validnosti.

- Postoji algoritam koji obezbeÄ‘uje da niko ne može da "prevari" sistem i time se spreÄ�ava zloupotreba iako ne postoji nijedna centralna institucija koja kontroliše funkcionisanje sistema - navodi Matanović.

"Rudarenje" ili trgovina na berzi?

Dok je u centralizovanim sistemima obi�no neka institucija ili kompanija zadužena za održavanje tehni�ke infrastrukture neophodne da bi sistem funkcionisao, kod kriptovaluta tu tehni�ku infrastrukturu obezbeđuju "rudari".

- Oni svoj hardver stave na raspolaganje mreži i za to bivaju nagraÄ‘eni novogenerisanim jedinicama kriptovalute. Dakle, umesto da je hardverska infrastruktura centralizovana, kao što je to sluÄ�aj u većini sistema, kod kriptovaluta, infrastrukturu Ä�ine hiljade umreženih raÄ�unara širom sveta koji uÄ�estvuju u procesu "rudarenja" - objašnjava on.

Na pitanje da li preporu�uje kupovinu kriptovaluta na berzi ili "rudarenje", odgovara da zavisi od li�nih preferencija, ali da je za tzv. kopanje potrebno i dodatno angažovanje.

- Zavisi ko šta voli. U principu je kupovina mnogo lakši i elegantiniji naÄ�in da se doÄ‘e do kriptovaluta od rudarenja, gde je osim inicijalne investicije potrebno i dosta dodatnog angažovanja - kaže Matanović.

Dodaje da svako ko želi da investira u kriptovalute treba da zna da je to, kao i svaka druga investicija, nešto gde može i da se zaradi i da se izgubi.

- Pre investiranja nekog iole većeg iznosa, preporuÄ�io bih da se Ä�ovek upozna sa bitkoinom i eventualno kupi neku manju koliÄ�inu i tako bez velikog rizika iz prve ruke testira kako to funkcioniše - istiÄ�e.

Zakon o digitalnoj imovini reguliše i plaćanje kriptovalutama

Prema njegovim re�ima, Zakon o digitalnoj imovini koji je nedavno usvojen, pre svega je doneo jasna "pravila igre" u oblast koja je do skoro bila neuređena i gde je postojala velika doza pravne neizvesnosti.

- Kao najpozitivnije stvari, izdvojio bih mogućnost finansiranja projekata kroz izdavanje digitalnih tokena, kao i mogućnost za pravna lica da na uređen na�in posluju sa kriptovaluta, bilo da se radi o naplati u kriptovalutama ili investiranju u njih.

U Srbiji plaćanje kritovalutama nije zabranjeno, ali nije još potpuno ureÄ‘eno. To će se dogoditi kada Zakon poÄ�ne da se primenjuje, piše Ivana Milovanović za eKapiju.

Matanović istiÄ�e da je dugoroÄ�no veliki optimista kada je tržište kriptovaluta u pitanju, ali dodaje da razvojni put svakako neće biti lak.

- Istorija kriptovaluta je puna uspona i padova i to će se neminovno nastaviti i u budućnosti. Takođe, verujem da će većina novih finansijskih proizvoda i usluga u budućnosti dolaziti upravo iz ove oblasti, jer je zbog svojih specifi�nosti izuzetno pogodna za inovacije - zaklju�uje sagovornik.