Čovek je „biće dana“ i oslanja se najviše na čulo vida. Noću je u velikoj meri ograničen što je predstavljalo problem u prošlosti kada nije bilo struje i javnog osvetljenja. Svaka noćna aktivnost napolju stvarala mu je nelagodu, pa i strah. A posebno „bića noći“ koja se dobro snalaze po mraku zahvaljujući adaptaciji čula sluha i koja spretno i nečujno lete i love.

Samim tim strah ljudi od životinje koja je od njega superiornija noću je na neki način i objašnjiv. Kada se tome pridoda da ga ta životinja svojim kliktajem, zvukom „čo-vek, čo-vek“ priziva noću kao da „traži njegovu dušu“, proradi sujeverje i tako čovek postaje neprijatelj životinja.

A zapravo ova životinja je veliki prijatelj čoveka, pogledajte i zbog čega:

https://www.youtube.com/watch?v=br-5FxAa5f8