Treći talas korona virusa, prema prognozama epidemiologa, po�eće već krajem ovog meseca ili po�etkom sledećeg.

Zbog toga sva upozerenja ostaju aktuelna, a mesta gde se virus najlakše širi sada su gradski prevoz, srednje škole, fakulteti, slavlja i klubovi i kafići.

Gradski prevoz

Nema sumnje da je gradski saobraćaj nosi najveći rizik, bez obzira na to što su propisane brojne mere - na dupla sedišta dozvoljeno je da samo jedna osoba može da sedi, odreÄ‘eno je rastojanje izmeÄ‘u onih koji stoje. Zato je veoma važno, uz maksimlana trud da se održi propisana distanca, i da svi nose maske, ulaze samo na jedna vrata, izlaze na druga i da se vozila dezinfikuju.

Zbog velikog rizika, kontrola u GSP vozilima je pojaÄ�ana kako bi se osiguralo da graÄ‘ani poštuju propise. Stroža kontrola obaveznog nošenja maski u autobusima, tramvajima i trolejbusima uvedena je upravo kako bi se u njima koliko-toliko spreÄ�ilo širenje kovida-19, ali je veliko pitanje koliko će to biti realno moguće u novembru kada se oÄ�ekuje novi talas korona virusa.

Srednje škole

Nakon što je ministar prosvete Mladen ŠarÄ�ević objavio bilans zaraženih u školama u Srbiji, u oÄ�i upada jedna Ä�injenica - veoma mali broj zaraženih je zapravo prijavljen u srednjim školama. 

Doktor Kon je pre nekoliko nedelja rekao da je sistem dobar u osnovnim školama, da funkcioniše, ali da ga brine stanje sa srednjim školama. Dok još nismo imali nijednog prijavljenog zaraženog koronom u srednjim školama (u osnovima ih je uveliko bilo), dr Kon je izjavio da "postoji bojazan da će se sluÄ�ajevi otkiti tek kada situacija izmakne kontroli".

- Kada sistem funkcioniše vi dobijate podatke, kada ne funkcioniše vi podataka nemate - bio je jasan naš epidemiolog.

On je pojasnio da je malo verovatno da tada nijedan srednjoškolac nije imao temperaturu, te da ako virus postoji u osnovnim školama, onda ga mora biti i u srednjim. Prošlog petka, meÄ‘utim, saznali smo da je, prema tada najnovijem preseku, virus bio prijavljen u 24 osnovne i 9 srednjih škola.

Ono što dr Kon svakako primećuje, ste to da Ä‘aci, po svoj prilici, ne žele da prijave simptome, "jer su sada u životnom dobu kada postoji odreÄ‘eni otpor prema svemu što im je nareÄ‘eno". Osim toga, srednjoškolci su najnonšalantniji u ponašanju i odnosu prema virusa pa su Ä�esto i oznaÄ�i kao oni koji se slabo pridržavaju mera predostrožnosti.

Fakulteti

Kako je tokom ove epidemije više puta mladosti pripisivan i veći broj kontakata tako su svi oratili pažnju na ono što rade studenti. Destine hiljada studenta iz cele Srbije, Crne Gore i Republike Srpske migrira tokom cele godine tamo-amo, a u tim putovanjim vrlo moguće da negde i "pokupe" kovid-19, a onda u okviru fakulteta, studentskih domova, žurki ili druženja prošire dalje virus.

- Imamo nove riziÄ�ne situacije, dolaze studenti, ispitni rokovi. Dolaze u domove, posebno u Beogradu, to je ponovo rizik. Priprema se situacija, tako da imamo eventualno gde da se izoluju pozitivni, gde će Ä�ekati rezultate, spremaju se i posebna mesta gde će biti leÄ�eni lakši sluÄ�ajevi - ispriÄ�ao je letos epidemiolog Kon.

Podsetio je i da je prethodni porast broja novoobolelih po�eo upravo od studenata, ali ne i u domovima.

- Porast je krenuo od studenata, ne u domovima, nego na raznim proslavama. Svaki drugi koji je dobio oboljenje je davao izjavu o nekom druženju masovnijem i nije odmah reagovano tako da se to proširilo - upozorava dr Kon.

Nedavno je dr Kon izao i da ima saznanja o jednoj konkretnoj situaciji kako se lako i jednostavno može širiti virus meÄ‘u studentskom populacijom, a tog scenarija smo se svi pribojavali.

- Imali smo kritiÄ�nu situaciju sa jednim ispitom. Bilo ih je 100 u prostoriji. 100 studenata na jednom ispitu, a znamo kolika su ograniÄ�enja. Imamo informacije da je verovatno na tom mestu došlo do zaražavanja - rekao je dr Kon.

Slavlja

U susret sezoni slava, koje će ove jeseni i zime biti proslavljane u specifiÄ�nim okolnostima zbog epidemije korona virusa, preporuke struke su jasne - krsnu slavu trebalo bi obeležiti uz poštovanje svih epidemioloških mera, u krugu porodice i uz manji broj gostiju i bez grljenja, ljubljenja, Ä�estitanja. Epidemiolozi stalno upozoravaju da je rizik svako okupljanje većeg broja ljudi u zatvorenom, u kući ili stanu, i da se na mere prevencije ne sme zaboraviti i takva okupljanja treba svesti na prihvatljive okvire.

Epidemiolog dr Radmilo Petrović rekao je Tanjugu da slave treba slaviti u krugu porodice, sa manjim brojem gostiju, da se ne treba ljubiti i da je obavezno pranje ruku.

Ukazuje na to da bi ljudi u zatvorenom prostoru trebalo da bude na propisanom odstojanju, uz obavezno provetravanje prostorije. Prema njegovim reÄ�ima, sveća, kandilo i tamjan treba stalno da gore, jer emituju pozitivne jone i na neki naÄ�in sterilišu vazduh. TakoÄ‘e, ovde treba dodati i da je na snazi zabrana okupljanja više od 30 ljudi.

Klubovi i kafići

Kako više nemamo lepog vremena, okupjanja u baštama ugostitljskih objkata sada se premešta u zatvoren prostor. Poznato je da je veća verovatnoća od zaražavanja u zatvorenom prostoru nego na otvorenom pa se sada ta mogućnost sa hladnijim vremenom opasno povećala.

Dodajte tome neki skuÄ�en prostor, muziku, alkohol i višesatno Ä‘uskanje, a onda tu možete oduzeti fiziÄ�ku distancu. Maske ionako do sada nisu bile obavezne za goste u kafićima i restoranima, a sedeleo se uglavnom napolju.

TakoÄ‘e, rad ugostiteljskih objekata je produžen do 1 sat iza ponoći. Ako se mere ne budu poštovale Ä�lanovi Kriznog štaba su najavili da je moguće uvoÄ‘enje i mere obaveznog nošenja maski i na otvorenom.