Postoje reÄ�i u našem jeziku koje se Ä�esto upotrebljavaju, koje su samo naše i po kojima se mi kao narod prepoznajemo. Jedna od tih reÄ�i je i „burazer“.

Mnogi misle da je ona novijeg datuma i da je deo šatrovaÄ�kog vokabulara. Ali, istina je drugaÄ�ija.

„Burazer“ je upisan i u Vukov RjeÄ�nik (1848) kao turska reÄ�. Najverovatnije ju je Karadžić Ä�uo prvi put u Bosni. Etimolog Petar Skok vodi ovu reÄ� kao turcizam, ali ukazuje da joj je poreklo persijsko.

Turci u svom reÄ�niku nemaju mnogo izvornih turskih reÄ�i. Smatrani su za stepski i primitivan narod koji je bio duhovno siromašan, te su svoj jezik gradili na pozajmicama kulturno razvijenih naroda, najviše od Persijanaca.

U persijskom jeziku reÄ� „burazer“ se izgovara „birader“ i znaÄ�i brat. Kako etimolozi tvrde, ova reÄ� je još starija. U drevnim Avestama glasi „bratar“, a u sanskritu „bhrata“. Otuda se ova reÄ� izgovara sliÄ�no u skoro svim indoevropskim jezicima i ima isto znaÄ�enje-brat.

Naša reÄ� „burazer“ i persijska „birader“ su iz istog korena. U nemaÄ�kom jeziku ova reÄ� se izgovara „bruder“, u engleskom „brader“. Samo kod nas ova reÄ� se izgovara „burazer“ i to mnogo govori!

Osnova reÄ�i „burazer“ je reÄ� „burag“, što znaÄ�i: stomak, utroba, trbuh, meh. Otuda je nastala i reÄ� „proburaziti“ (raseći stomak). Odnosno, burazeri su braća po materi, jer su iz istog buraga (trbuha).

Ova reÄ� je karakteristiÄ�na za Šumadiju. Kada se neko nekom obraća sa „burazeru“, obraća se sebi ravnom (kao da ih je ista majka rodila).

ProÄ�itajte i Boranija iz rerne: Najbolji letnji ruÄ�ak pun zdravlja za celu porodicu Od iznenaÄ‘enja (Gle, burazer!) do Ä�uÄ‘enja (Bre, burazeru!?), od bliskosti (Burazeru moj!) do pretnje (Pazi, burazeru!). Svako „burazeru“ izgovoreno je na drugaÄ�iji, nedvosmislen i veoma sugestivan naÄ�in.

Ukoliko vas neko upita: „Šta hoćeš ti, burazeru“, ne morate da odgovorite, nego trÄ�ite koliko vas noge nose, što dalje od burazera!