Posle još jedne više nego stresne školske godine, po sistemu red nastave u uÄ�ionicama, red onlajn, sadašnji osmaci, budući mali maturanti, nalaze se pred još jednim, najvećim - odabirom i upisom u srednju školu.

Sudeći po izboru koji su osmaci prethodnih godina pravili, većina ih se posle osnovne škole ne odluÄ�uje za konkretno zanimanje, već biraju gimnaziju.

Prethodnih godina, Ä‘aci i njihovi roditelji vodili su se Ä�injenicom da gimnazije nude kvalitetno i široko obrazovanje, ali imaju i posebna, specijalizovana odeljenja za obdarene uÄ�enike za prirodne, društvene smerove, kao i za informatiÄ�ku delatnost. StruÄ�ne škole svakako imaju prednost, jer nakon završetka srednje škole, pružaju mogućnost zapošljavanja i bez sticanja fakultetske diplome.

- Ne oÄ�ekujem ove godine ni manje ni više uÄ�enika nego ranije. Gimnazije su standardno pri vrhu liste želja, a već godinama naša gimnazija je u prve tri za koje vlada najveće interesovanje i mislim da se to neće promeniti zbog pandemije korone - rekla je za Marija Miletić, direktorka XIV beogradske gimnazije na VraÄ�aru.

Kako kaže, pandemija korone i onlajn nastava nisu uticali na opredeljenje malih maturanata, ali veruje da će uticati na broj bodova koje će Ä‘aci ostvariti na završnom testu.

- Kao profesor i pedagog, plašim se za znanje koje uÄ�enici i osnovnih i srednjih škole nose iz prethodne godine. Lane je za upis u našu gimnaziju za društveno-jeziÄ�ki smer bilo potrebno 89,65 bodova, a za prirodno-matematiÄ�ki 92,74. Mislim da će pandemija i onlajn nastava uticati na rezultat testova - objašnjava Miletićeva.

Biraju škole i po lokaciji

U prestonici je tradicionalno velika potražnja i za Prvom, Trećom, Devetom i Desetom gimnazijom. Nije tajna da mnogi gimnazije biraju i po lokaciji, na ceni su one u centru grada, kao i na Novom Beogradu. Tako je za upis u Treću gimnaziju na Vra�aru 2019/2020. za prirodno-matemati�ki smer bilo potrebno �ak 94,18 bodova, od maksimalnih 100.

Veoma tražena meÄ‘u osnovcima je i ElektrotehniÄ�ka škola “Nikola Tesla” što potvrÄ‘uje i broj bodova koji je potreban za upis, a koji je u rangu sa najtraženijim gimnazijama. Pre dve godine je za upis na smer elektrotehniÄ�ar informacionih tehnologija bilo potrebno 92,99 boda. Najmanje tražen smer, sa drastiÄ�no manjim brojem poena potrebnim za upis, jeste elektrotehniÄ�ar energetike gde je bilo potrebno 69,42 boda za “upad”.

- Popularnost ove škole svakako proistiÄ�e iz Ä�injenice da su Ä‘aci iz ETŠ “Nikola Tesla” meÄ‘u prvima pri upisu ElektotehniÄ�kog, Mašinskog i Fakulteta organizacionih nauka - istiÄ�e direktor ove škole Branko Subotić.

- Osim toga, naši Ä‘aci su prvaci na takmiÄ�enja iz fizike, srpskog, engleskog i dobri su sportisti.

Zbog kovida bi mnogi u lekare

Uz popularnog “Teslu”, na ceni je i Medicinska škola “Beograd”. Direktor Predrag Jovanović smatra da bi ove godine zbog pandemije korona virusa medicinske škole mogle biti traženije nego ikada.

- Sudeći kolika je potražnja za medicinskim osobljem tokom pandemije korona virusa, oÄ�ekujem da će se i više uÄ�enika prijaviti za upis kod nas - objašnjava Jovanović.

Škole koje je mnogo lakše upisati na teritoriji Beograda, svakako su gimnazije u Lazarevcu i Mladenovcu gde je za upis neophodno tek nešto više od 60 bodova. Škola, odnosno smer koji bi teorijski mogao da se upiše i bez bodova sa završnog ispita jeste smer za mašinbravara u TehniÄ�koj školi “Železnik”. Za ovaj smer je ranije bilo potrebno 36,75 bodova.

Novi Sad: Gimnazije i elektrotehnika

SliÄ�na situacija je i u Novom Sadu, gde se osmaci poslednjih godina najradije odluÄ�uju za gimnazije, medicinske, ekonomske i elektrotehniÄ�ke škole.

Tri najpopularnije gimnazije su “Jovan Jovanović Zmaj”, “Svetozar Marković” i “Isidora Sekulić”, a za sve tri je neophodno više od 90 bodova za upis. Koliko su ove škole tražene govori i podatak da je pre nekoliko godina na dvojeziÄ�no odeljenje prirodno-matematiÄ�kog smera na engleskom jeziku u novosadskoj gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj” poslednji upisani na listi imao Ä�ak 115 bodova!

Dakle, za “upad” na ovaj smer, osim besprekorono uraÄ‘enog završnog testa, traže se i vrhunski rezultati na školskim takmiÄ�enjima.

Niš: UobiÄ�ajena gužva na medicini

SliÄ�na situacija je već nekoliko godina unazad i u Nišu, gde su takoÄ‘e jedne od najpopularnijih srednjih škola prvenstveno medicinska škola, a onda gimnazije, ali i Pravno-poslovna škola. Interesantno je da se u Nišu mali maturanti interesuju i za Pravno-poslovnu školu gde je najtraženiji smer finansijski administrator gde je za upis potrebno 81,35 bodova. Isto tako, mesta u sve Ä�etiri gimnazije u Nišu su tradicionalno, godinama unazad popunjena.

U ovom gradu na jugu Srbije u Medicinskoj školi “Dr Milenko Hadžić” za smer za farmaceutskog tehniÄ�ara traži 89,48 bodova za upis, a najmanje za zanimanje stomatološkog tehniÄ�ara gde je potrebno 83,14 poena.

Direktor Miroslav Savić objašnjava da je ta struÄ�na škola kod uÄ�enika popularna jer pruža kvalitetno obrazovanje, ali i mogućnost zapošljavanja nakon završetka srednje škole.

- Imamo razliÄ�ite smerove i profile, svake godine nam dolaze dobri i izuzetni uÄ�enici, i uvek su meÄ‘u prvima kada je rangiranje prilikom upisa na fakultet u pitanju. U našoj školi imamo odliÄ�ne i vrlo dobre Ä‘ake, kasnije su to izuzetni medicinski radnici - kaže za Savić.

Sistem bodovanja promenjen 2018.

Struktura bodovanja na završnom ispitu sada je takva da će sadašnji i budući osmaci moći će da ponesu iz škole najviše 60 poena, dok će na završnom ispitu biti u prilici da osvoje još maksimalno 40.

Upisna politika prvo je promenjena 2014. godine, kada je i uveden kombinovani test. Tada su Ä‘aci na osnovu uspeha iz šestog, sedmog i osmog razreda mogli da prikupe ukupno 70 poena, dok se matura vrednovala sa 30, po deset iz srpskog, matematike i sa kombinovanog testa.

Ipak, pre tri godine, taj odnos je promenjen na sadašnjih 60+40.

Bodovi iz škole

Ä�aci iz škole mogu maksimalno da “prenesu” 60 bodova, a raÄ�una se samo uspeh ostvaren u šestom, sedmom i osmom razredu osnovne škole.

RaÄ�unanje je jednostavno, zbraja se prosek ocena na kraju sva tri razreda i množi se sa Ä�etiri. Za vukovce bi to bilo 5.00 + 5.00 + 5.00 x 4. što daje maksimalnih 60 bodova. Neko drugi ko je imao 4,50 + 4,50 + 4,50 X 4 na maturski ispit bi krenuo sa 44 boda.

Bodovi sa prijemnog

�aci na prijemnom ispitu mogu da osvoje maksimalno 40 bodova na tri testa: srpski/maternji, matematika i kombinovani. Međutim, ne donosi svaki test isti broj bodova: srpski/maternji jezik i matematika garantuju po maksimalnih 13 poena, a kombinovani �ak 14.

Svaki od testova završnog ispita imaće 20 pitanja. Svaki taÄ�an odgovor donosi uÄ�eniku jedan poen, dakle najviše 20 u ukupnom skoru. Broj poena iz srpskog i matematike množite koeficijentom 0,65, a broj bodova sa kombinovanog testa koeficijentom 0,7, kako bi dobili bodove koji se raÄ�unaju pri upisu u srednje škole.

Za pripreme i do 1.500 evra

Pripreme za polaganje male mature uveliko su u toku, mnogi su poÄ�eli da se spremaju još poÄ�etkom godine. Negde su po školama ili opštinama organizovani besplatni pripremni Ä�asovi, ali ako roditelji žele za decu pomoć svojevrsnih mentora, odnosno privatnih nastavnika, onda moraju da izdvoje i više od 1.500 evra!

Potreba za dodatnim mentorima pogotovo se pojavila od ove godine iz straha roditelja da njihova deca ne dobijaju dovoljno znanja dok prate nastavu na daljinu, a to su i nebrojeno puta i sami nastavnici isticali.

Dovoljne tri ocene za zaklju�ivanje

- Ocenjivanje uÄ�enika će biti sprovedeno po pravilniku koji je utvrÄ‘en prošle godine i svaka zakljuÄ�na ocena mora biti javna i obrazložena - saopšteno je iz Ministarstva prosvete.

Kako je objašnjeno, “omogućeno je relaksiranije ocenjivanje zbog epidemije korona virusa pa su potrebne tri ocene, a ne Ä�etiri, da bi se neka ocena zakljuÄ�ila”.

Nastavnici će uzeti u obzir Ä�injenicu da je veliki deo vaspitno-obrazovnih procesa protekao onlajn, ali se ocenjivanje vrši iskljuÄ�ivo u školskim ustanovama.

Kalendar

23. jun: Test iz srpskog/maternjeg jezika (9.00-11.00)

24. jun: Test iz matematike (9.00-11.00)

25. jun: Kombinovani test (9.00-11.00)

27. jun: Preliminarni rezultati na nivou škole (do 10.00)

27. jun: Prijem prigovora na rezultate (10.00-16.00)

2. jul: Objavljivanje kona�nih rezultata (do 8.00)

3/4. jul: Popunjavanje i predaja liste želja (8.00-15.00)

7. jul: Provera ta�nosti liste želja (od 8.00)

9. jul: Objavljivanje zvani�ne liste želja u�enika (do 8.00)

11. jul: Objavljivanje zvaniÄ�nih rezultata raspodele po školama (do 8.00)

11. jul: Objavljivanje preostalih slobodnih mesta u drugom krugu

12/13. jul: Podnošenje prijava za upis u srednje škole (8.00-15.00)

NAPOMENA: drugi upisni krug je od 18. do 28. avgusta.