U kojoj meri će dalji razvoj kripto valuta uticati na zagaÄ‘enje naše planete?

Bitkoin nastavlja sa svojim rastom. Pre nekoliko dana je dostigao vrednost veću od 61.000 ameri�kih dolara! Kako će se cena Bitkoina dalje kretati, nezahvalno je predviđati, ali trend svakako ukazuje na dugoro�ni rast bez obzira na povremene oscilacije.

Kompletan utisak je da ova kripto valuta, a sa njom i druge, na dobrom putu da postane neizostavni deo svetskog finansijskog tržišta. Prema nekim optimistiÄ�kim dugoroÄ�nim predviÄ‘anjima kripto valute će preuzeti apsolutni primat i potisnuti nacionalne valute, dok postoje i potpuno suprotna mišljenja da će kripto valute nestati.

Jedno od pitanja koje se postavlja je: Koliko energije se troši na rudarenje kripto valuta i da li je zaista utrošena koliÄ�ina elektriÄ�ne energije vredna ostvarenoj dobiti?

Kada govorimo o utrošenoj elektriÄ�noj energiji ne mislimo samo na elektriÄ�nu energiju, već i na resurse koji se koriste kako bi se ta elektriÄ�na energija proizvela. U jednom od prethodnih nastavaka, pomenuli smo da je Kina jedna od država u kojoj se rudarenje kripto valuta najintenzivnije obavlja. TakoÄ‘e smo pomenuli da su pojedine oblasti u Kini ograniÄ�ile rudarenje kripto valuta u cilju smanjenja potrošnje elektriÄ�ne energije.

Možemo konstatovati da proizvodnja elektriÄ�ne energije izaziva porast potrošnje fosilnih goriva a samim tim i stepen zagaÄ‘enja atmosfere. Ako se uzme u obzir Ä�injenica da Bitkoin ostvaruje znatan rast, jasno je da se povećava i interesovanje za rudarenjem, što poslediÄ�no dovodi do povećanja potrošnje energije i zagaÄ‘enja vazduha. Krajnji ishod su nezadržive klimatske promene koje nedvosmisleno vode ka kraju organizovanog ljudskog života onakvim kakvog ga sada poznajemo.

Prema razliÄ�itim procenama, potrošnja elektriÄ�ne energije Bitkon mreže je ogromna. Na osnovu procena Univerziteta Kembridž, Bitkon mreža potroši oko 127 teravat-Ä�asova (TWh) elektriÄ�ne energije, što odgovara jednogodišnjoj potrošnji jedne zemlje kao što je ÄŒile. Sama ova Ä�injenica da je potrošnja energije za Bitkon jednaka koliÄ�ini energije koju potroši jedna zemlja predstavlja znak za uzbunu.

Bilo bi dobro da se urade procene sa koliko procenata kripto valuta uÄ�estvuju u zagaÄ‘enju planete. Za sada to niko nije uradio, ali bi svakako bi znaÄ�ajan pokazatelj jedne od posledica korišÄ‡enje kripto valuta koju je do sada malo ko sagledao.

PoreÄ‘enja radi, svetski bankarski sistem troši godišnje oko 650 teravat-Ä�asova (TWh) elektriÄ�ne energije, što je preko pet puta više nego što potroše kripto valute. Ipak, treba uzeti u obzir da svetski bankarski sistem obraÄ‘uje znatno veće iznose novca nego što to Ä�ini sistem kripto valuta.

Jasno je da je ova tema kompleksna i da je treba sagledati iz više uglova. Postoje i mišljenja da se ovakva razmatranja koriste kako bi se stvorio otpor prema kripto valutama i to od strane protivnika koji bi želeli da kripto valute nestanu. Sigurno je da postoje i protivnici upotrebe kripto valuta koji bi želeli da vide njihov krah, ali se ipak Ä�ini da dovoÄ‘enje kripto valuta u vezu sa zagaÄ‘enjem naše planete ima realnog smisla.

Ono što je sigurno je da savremena industrija troši sve više energije koja uglavnom potiÄ�e od fosilnih goriva. TakoÄ‘e je oÄ�igledna Ä�injenica da se kripto valute pridružuju uvećanju potrošnje energije i dobro je da se na ovu Ä�injenicu skrene pažnja. Ostaje da se nadamo da će obnovljivi izvori energije rešiti ovaj problem, za dobrobit ne samo kripto valuta i već i Ä�itavog Ä�oveÄ�anstva.