Rad od kuće trenutno nije zakonski regulisan, a broj građana u Srbiji koji su napustili kancelarije gotovo je tri puta veći nego pre izbijanja epidemije. Koje su poteškoće koje nosi rad od kuće, kakve izmene zakona o radu su potrebne - time se bavio Institut za društvene nauke, a istraživač tog instituta Nada Novaković govorila je za Infobiz.

U Srbiji je prema poslednjim podacima 2019. godine oko 134.000 radnika radilo od kuće. Taj broj se u 2020. godini, odnosno u aprilu, u prvoj fazi trajanja virusa, popeo na više od 400.000, odnosno oko 15 odsto zaposlenog stanovništva.

- Krši se pravo na dostojanstven rad, pravo na privatnost, pravo na lečenje, pravo na kretanje, pravo na porodičnu atmosferu koja je u ovim uslovima često nadzirana, a istovremeno je radno vreme totalno nedefinisano i to dovodi na neki način do eksploatacije radnika - rekla je za Infobiz Nada Novaković iz Instituta za društvene nauke, nabrajajući koja prava se krše radom od kuće.

Navela je da se krše i odredbe Zakona o radu prema kojima radnik ima prava da sa poslodavcem dogovori uslove o radu, da ima pravo na dnevni odmor i slično.

- Zakon o radu treba dopuniti obavezama poslodavaca da tačno definiše radno vreme u tim uslovima, norme, način nadzora, da plati povećan rizik od povreda, odnosno da omogući da se radnik ne eksploatiše na bilo koji način tokom radnog vremena. U Švajcarskoj se recimo poslodavac obavezao da radnicima plati 20 odsto stanarine, u Francuskoj je zabranjeno da se obraća poslodavac radniku u nekom delu dana. U svakom slučaju potrebno je revidirati Zakon o radu, zatim država treba da se pobrine za najsiromašnije i za socijalne kategorije, kao recimo samohrane majke, radnici sa niskim prihodima, a takođe i da ojača mnogobrojne institucije među kojima je i inspekcija rada - zaključila je Novaković.