Pravoslavni vernici pristupaju tajni svetog priÄ�ešÄ‡a kako bi oÄ�istili dušu od negativnosti, a evo koje osnovne stvari treba da znate o pripremi za priÄ�ešÄ‡e!

PriÄ�ešÄ‡e se u pravoslavnoj veri smatra za najlepši dar koji vernici mogu da dobiju od samog Boga. Veruje se da ovim postupkom Ä�istimo dušu i telo, tako što dušu za priÄ�ešÄ‡e pripremamo molitvom i dobrim delima, a telo postom.

VeÄ�e pred priÄ�ešÄ‡e vernici odlaze na veÄ�ernje bogosluženje i od ponoći ništa ne jedu i ne piju dok se ujutru ne priÄ�este. Smatra se da je neophodno pre priÄ�ešÄ‡a obaviti ispovest kako bismo se naglas prisetili naših loših dela, izbacili iz duše negativne elemente i Ä�istog srca pristupili svetoj tajni priÄ�ešÄ‡a. TakoÄ‘e, pre priÄ�ešÄ‡e se Ä�ita molitva.

Tokom posta važno je razmisliti o odnosima sa drugim ljudima. Potrebno je da se prisetimo da li smo sa nekim u lošim odnosima, da li smo nekome uÄ�inili nešto loše i pokušamo da ispravimo tu negativnu konekciju. Zatražite oproštaj od osoba koju ste na neki naÄ�in povredili, oprostite ljudima koji su vam uÄ�inili nešto loše i budite zahvalni onima koji vam daju ljubav i snagu.

PriÄ�ešÄ‡e ili evharistija je najvažnija sveta tajna u hrišÄ‡anstvu, a smatra se da je ustanovio sam Isus Hrist na Tajnoj veÄ�eri. Vernici se priÄ�ešÄ‡uju tako što uzimaju hleb i vino (simboli za krv i telo Hristovo).

Nakon što ste se priÄ�estili treba proÄ�itati molitvu posle priÄ�ešÄ‡a, ali i Ä�uvati se od loših dela i ne ponavljati greške za koje ste se pre priÄ�ešÄ‡a pokajali.

Prema pravoslavnoj veri priÄ�ešÄ‡e se smatra važnim za spasenje duše, odnosno za borbu protiv negativne energije.

Ima sluÄ�ajeva kada se obavezne pripreme za PriÄ�ešÄ‡e mogu izostaviti. To se odnosi na teške bolesnike, koji su bolešÄ‡u privezani za postelju, ili im je bolest takvog karaktera da zahteva brzo PriÄ�ešÄ‡e, kako bi se bolesnik pre smrti sjedinio sa Bogom. To PriÄ�ešÄ‡e se obiÄ�no obavlja u samom domu. Sveštenik donosi svete darove u dom bolesnika, prethodno ga ispovedi, pa ga priÄ�esti.

Ovde treba napomenuti da se ne može svako PriÄ�ešÄ‡e bolesnika smatrati poslednjim. Ima bolesnika koji su bolešÄ‡u privezani za postelju, pa im je nemoguće da doÄ‘u u crkvu na PriÄ�ešÄ‡e. U tom sluÄ�aju sam sveštenik dolazi kod bolesnika i priÄ�ešÄ‡uje ga za zdravlje duše i tela.

Kad god je vernik u pirlici da primi telo i krv Gospoda Isusa Hrista, treba da se pred tim pokloni kao pred najsvetijom tajnom, nastojeći da za to vreme misao i osećanja posveti isklju�ivo Bogu i njegovoj ljubavi prema �oveku.

U drugim religijama ne postoji ovakav vid priÄ�ešÄ‡a, ali ustanovljen je post kao važan podvig u Ä�išÄ‡enju duše i tela.

U budistiÄ�koj religiji takoÄ‘e se praktikuje post kao sredstvo Ä�išÄ‡enja duše i tela, ali su pravila posta drugaÄ�ija. Tako budistiÄ�i monasi i vernici praktikuju uzdržavanje od hrane u svetim danima (tokom praznika ili punog Meseca) od podneva do jutra. Tada je dozvoljeno samo piti vodu. S druge strane, postoji i blaža verzija posta kada se vernici uzdržavaju od Ä�vrste hrane i piju odreÄ‘ene napitke. Tokom perioda posta najvažnije je Ä�istiti duh, a ovo se naroÄ�ito odnosi na nenasilje prema bilo kojem živom biću.

U hinduizmu se posti za vreme mladog Meseca ili tokom odreÄ‘enih praznika. NaÄ�in posta zavisi od pojedinca, pa se neki vernici uzdržavaju od hrane i pića tokom 24 Ä�asa, ali najÄ�ešÄ‡e se praktikuje uzdržavanje od Ä�vrste hrane uz dozvoljene napitke poput vode i mleka. Post se primenjuje radi proÄ�išÄ‡enja duše i tela, kao vid žrtvovanja i da bi se povećala koncentracija tokom meditacije i bogosluženja. Tokom posta se ne jede meso, jer se veruje da u životinjama ima božanske energije, pa se najÄ�ešÄ‡e preporuÄ�uje vegetarijanstvo.