Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju danas Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodiÄ�nim okupljanjem za posnom trpezom, pred najradosnihi hrišÄ‡anski praznik Božić - praznik kojim se proslavlja roÄ‘enje Isusa Hrista.

Pripreme za ovaj praznik poÄ�inju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja proÄ�išÄ‡enje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju reÄ�ima "Hristos se rodi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se rodi".

Božić je praznik cele porodice i zato se o�ekuje da ona tokom prazni�nih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak narodnih obi�aja, poput lomljenja poga�e. Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a Badnjakom, odnosno božićnim drvetom se u kuću unosi sreća, zdravlje i napredak. Uz drvo, daruje se i žito da bi naredna godina bila plodna.

Posno za Badnji dan

Badnja veÄ�era je posna, ali je trpeza bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski znaÄ�aj, koja su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko znaÄ�enje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive). VeÄ�era protiÄ�e u miru i tišini. U badnjedanskoj noći peÄ�e se božićna peÄ�enica, namenjena sutrašnjem danu - Božiću.

Obavezno je i unošenje slame jer je to obiÄ�aj još iz predhrišÄ‡anskog perioda i zato što se na taj naÄ�in prinosi žrtva duhu Hrista koji je i roÄ‘en na slami.

Badnjak se celiva

Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću: kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom... ObiÄ�aj nalaganja badnjaka na vatru vrlo je star i pominje se u pisanim izvorima još 1272. godine, gde se u jednom dokumentu beleži da su na Badnje veÄ�e dubrovaÄ�ki brodovlasnici prinosili knezu panj-ceponem i nalagali ga na vatru .Sa druge strane, u smederevskom kraju na primer ne postoji obiÄ�aj nalaganja badnjaka, osim možda u kućama doseljenika sa drugih strana.

Deca džaraju vatru odnosno granÄ�icama raspaljuju i Ä�aÄ�kaju vatru izazivajući pregršti varnica i iskri govoreći koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica ... nabrajajući svu stoku i živež Ä�ije se blagostanje priželjkuje.

Negde se uz badnjak u kuću unosi i peÄ�enica i govori „Dobro veÄ�e, Ä�estiti vi i badnje veÄ�e“ a ukućani odgovaraju „Dobro veÄ�e, Ä�estiti vi i vaša peÄ�enica“. Posle završetka ovoga domaćin okadi ceo dom i veÄ�eru, zapali sveću i pristupa se badnjoj veÄ�eri.

Negde se za Badnje veÄ�e mesi Ä�esnica, badnjaÄ�ki kolaÄ�, bez kvasca sa orasima i mazana medom. ÄŒesnica se za veÄ�erom lomi, a ne seÄ�e. U svrljiškom kraju se pravi badnjidanski obredni hleb „njiva“ na kome je ukras uraÄ‘en u obliku zmije, koja je u vezi i sa kultom mrtvih ali u nekim situacijama ima veze i sa rodnošÄ‡u godine. Obredni hlebovi koji se mese badnjega jutra su u tesnoj vezi sa magijskom verovanjima u vezi plodnosti.

Na Kosovu i Metohiji se za Badnji dan spremao poseban kolaÄ� koji se iznosio na kućni prag i ritualno nudio vuku. Vuk je, inaÄ�e, posebno poštovano mitsko biće u starih Srba.

Narodna verovanja i obi�aji

- Na Badnji dan ništa se ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži nazad, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.

- Na Badnji dan uve�e se stoka pospe solju, žitom i projom da se sa�uva od �ini.

- Ako na Badnji dan bude obla�no, biće rodna godina.

- Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.

- Ako varnice iz badnjaka iska�u same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.

Na Božić se okuplja cela porodica. Tada se Ä�esnica okreće u smeru kretanja Sunca. Kao žrtva se najÄ�ešÄ‡e prinosi prase, koje predstavlja nagradu ukućanima za Ä�etrdesetodnevni post.

ObiÄ�aj nalaže da ukućani prvog gosta na Božić, položajnika, daruju poklonima i goste najbolje što mogu, jer on simbolizuje božanstvo.

Osim Srpske pravoslavne crkve, Božić se po Julijanskom kalendaru slavi i u ruskoj, gruzijskoj i makedonskoj crkvi, Jerusalimskoj patrijaršiji, a obeležavaju ga i Kopti.