Kriza zbog korona virusa uzdrmala je svetsku ekonomiju, zbog Ä�ega su graÄ‘ani sve više u dilemi u kojoj valuti je najbolje Ä�uvati novac, šta je najsigurnije i da li je u ovom trenutku dobro kupovati dolare, evre ili druge strane valute.

Kako za potvrđuju iz Narodne banke Srbije, korona kriza jeste uticala na svetske valute, ali se o�ekuje da će već u drugoj polovini ove godine situacija vrati na staro, ali pod uslovom da se pandemija stavi pod kontrolu.

Prema reÄ�ima ekonomskih struÄ�njaka, oÄ�ekivanja su da bi ove godine evro ojaÄ�ao u odnosu na ameriÄ�ki dolar, dok se istovremeno zlato, ali i pojedine valute kao što su japanski jeni, Ä�esto smatraju sigurnim opcijama.

Iz Narodne banke Srbije kažu da je trenutna situacija u svetu, u poreÄ‘enju sa poÄ�etkom 2020. godine i pojavom virusa, u odreÄ‘enoj meri izvesnija zbog distribucije vakcina, što u ovom trenutku igra kljuÄ�nu ulogu u globalnom oporavku.

- O�ekuje se povratak globalnog BDP-a na pretkrizni nivo do kraja ove godine, a dinami�niji oporavak ekonomske aktivnosti se o�ekuje od drugog kvartala godine. Ipak, treba imati na umu da određeni rizici, pre svega vezani za distribuciju vakcina, efikasnost vakcina i pojavu novih sojeva virusa, postoje i dalje. U tom smislu, može se o�ekivati da će investitori zadržati dozu opreznosti i u narednom periodu - kažu iz ove ustanove.

Tokom kriznih i neizvesnih perioda, obiÄ�no dolazi do jaÄ�anja tzv. "valuta sigurnog utoÄ�išta", kao što su švajcarski franak i japanski jen, kažu iz Narodne banke.

- Kada pojedinac donosi odluku u kojoj valuti treba da štedi, treba da vodi raÄ�una o svojim potrebama i pratećim rizicima. Dok će velikom penzionom fondu odgovarati da plasira sredstva u, na primer, švajcarski franak, Ä�ak i po negativnoj kamatnoj stopi, pre svega i zbog regulative koja obiÄ�no ovim investitorima nameće ulaganje u "sigurnu aktivu", za pojedinaÄ�nog štedišu to možda neće biti finansijski isplativa odluka - kažu iz Narodne banke.

Podsećaju da Narodna banka Srbije ne daje preporuke o valutama u kojima treba štedeti, jer takva odluka zavisi od liÄ�nih opredeljenja svakog pojedinca, ali potvrÄ‘uju da je poslednjih osam godina štednja u domaćoj valuti isplativija od štednje u evrima, koja Ä�ini najveći deo devizne štednje.

S druge strane, srpski ekonomisti kažu da se ove godine oÄ�ekuje da će evropska ekonomija rasti i da će evro ojaÄ�ati u odnosu na dolar za 1,3 odsto. Po tom gledištu, najbolje bi bilo investirati u evro bar u jednom delu štednje.

- AmeriÄ�ki dolar je glavna rezervna valuta u svetu i pogodan je za one koji primaju prihode u ovoj valuti kako bi uštedeli. Mnogi smatraju da je ameriÄ�ka privreda kao balon koji može lako da pukne i da je zato štednja u dolarima uvek riziÄ�na, ali teško da će SAD da izgubi svoju ekonomsku poziciju koju ima. S druge strane, oÄ�ekuje se da će evro brže rasti nego ameriÄ�ka valuta. Evro je je zauzeo svoje mesto u zlatnim i deviznim rezervama, pa se Ä�esto preporuÄ�uje prebacivanje štednje u evrima uz primenu kratkoroÄ�nih depozita - kaže ekonomista Vladan Vuković.

Moguće je koristiti popularne i pouzdane strane valute u sluÄ�aju kada postoji potreba za dugoroÄ�nim skladištenjem sredstava.

- Trebali biste izabrati stranu valutu uzimajući u obzir situaciju u globalnom tržištu, kao i u zemljama u kojima se te novÄ�ane jedinice izdaju. Kako se za sada predviÄ‘a, ruska rublja bi mogla da ojaÄ�a, ali samo pod uslovom da sankcije Evropske unije oslabe, ali i da cena nafte bude odgovarajuća. Iako u Srbiji retko ko razmišlja o tome zbog razliÄ�itih komplikacija, jen i juan mogu da budu dobar izbor za štednju - kaže ekonomista Vladan Vuković.

Ipak, ono što je osnovno jeste da uvek treba štedeti u valuti u kojoj ćete više trošiti, jer bi sve drugo bio dodatni trošak.

- Tu najÄ�ešÄ‡e govorimo o nacionalnoj valuti. Ako od štednje planirate da kupite nešto za dinare, nema razloga da pretvarate dinare u evre pa da ih štedite u evrima, i da posle podizanja novca pretvorite sve nazad u dinare. Tako ćete više trošiti para na konverziju nego što ćete zaraditi od kamatnih stopa. Ako vlasnik novca ne namerava iskoristiti uštedu za veliku kupovinu nekretnine ili automobila, onda se to može pretvoriti u zlato - kaže sagovornik.

Zlato se koristi kao definitivan standard, ima stalnu likvidnost i dugi niz godina garantuje da neće izgubiti svoju vrednost.

- Zlato ima ulogu sigurne aktive, pa ova odlika naroÄ�ito dolazi do izražaja u periodima krize, kada je prisutan poslediÄ�ni rast cene zlata. Iz ugla centralne banke, kao institucionalnog investitora, ovaj plemeniti metal služi kao garancija poverenja u centralnu banku, naroÄ�ito u izazovnim vremenima, a uobiÄ�ajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. TakoÄ‘e, s obzirom na to da je na ovaj oblik aktive teže uticati kroz politike kamatnih stopa razliÄ�itih monetarnih vlasti, zlato omogućuje smanjenje rizika i oÄ�uvanje vrednosti investicija - potvrÄ‘uju iz Narodne banke.