Vlada Srbije do sada nije donela odluku o ceni elektri�ne energije za privredu, ali se time bavimo i ta odluka će biti ubrzo doneta, rekao je direktor EPS-a Milorad Gr�ić prilikom obraćanja �lanovima Nadzornog odbora tog javnog preduzeća na temu realizovanih investicija u poslednjih pet godina.

On je rekao da je energetska kriza pokazala da bi problemi po privredu Srbije bili veliki da se ušlo u zatvaranje nekih termo kapaciteta koji proizvode elektriÄ�nu energiju iz lignita.

Istakao je da bi neke fabrike bile zatvorene, a neke bi bile dislocirane i naglasio da predsednik Aleksandar VuÄ�ić nije dozvolio da se išta od kapaciteta EPS-a gasi.

Gr�ić je rekao da građani Srbije imaju najjeftiniju cenu elektri�ne energije u regionu i da nije u planu da se cena menja.

Direktor EPS-a je istakao da je cilj te kompanije da za pet godina ima više instalisanih i termo i hidro potencijala, ali da se odnos od sadašnjih 70 prema 30 posto za termoeletrane u odnosu na hidroelektrane pomeri na 60 prema 40 posto.

On je naveo da je za pola godine EPS ostvario dobit od 11,5 milijardi dinara, i dodao da je u periodu od 2016-2020 godine ostvario izvoz od �etiri teravata elektri�ne energije.

GrÄ�ić istakao da je konzum elekriÄ�ne energije u Srbiji porastao za 13 posto što je rezultat oživljavanja privrede i izgradnje fabrika.

On je istakao da je za 5,5 godina u EPS-u investirano 2,36 milijardi evra, od �ega su zna�ajan deo sredstva kompanije, i najavio da se investicije neće zaustavljati.

Kroz revitalizaciju termo kapaciteta do sada je podignuta instalisana snaga za 180 megavata, a na kraju procesa revitalizacije to će biti 225 megavata.

Rekao je da će po pitanju zaštite životne sredine EPS u potpunosti biti usaglašen sa normama EU do 2027. godine.

Podsetio je da se u tri projekta odsumporavanja za termoelektrane ulaže 600 miliona evra.

EPS je ušao u papire za projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica 2 što je GrÄ�ić ocenio kao veći prioritet od Djerdapa 3 pošto će pored 0,7 tera vata proizvodnje omogućiti lakše balansiranje proizvodnje.

Rekao je da sa planiranom revitalizacijom šestog agregata Ä�erdapa 1, kao i Djerdapa 2 kalkuliše zbog elektro energetske krize u svetu.

Planovi EPS-a su da 2030. godine ima 240 megavata instalisanih solarnih, i 100 megavata iz vetroparkova, rekao je on i ocenio da ta kompanija nije protiv zelene energije, nego naprotiv.

Naglasio da je ponosan na širenje EPS-a izvan Srbije odnosno investiranje u izgradnju hidroelektrana Gornje Drine u koje će biti uloženo 250 miliona evra za instalisanu snagu od 181 megavat.

On je najavio da će Blok 3 termoelektrane Kostolac od 350 megavata u �iju izgradnju se ulaže 542 miliona evra biti na mreži 2023. godine.

Istakao je da će EPS nastaviti da se bori za nastavak izgradnje termoelektrane Kolubara B - Kalenić za �ijih 350 megavata je najavio investiranje do 400 miliona evra.

Govoreći o ulaganjima u rudarski sektor Gr�ić je istakao da je podignut kapacitet kopa Drmno, kao i da su na kopu Kolubara posle sanacije poplava u 2014. godini stvoreni uslovi da bude sve manje zastoja u radu a proizvodnja je sve stabilnija.

On je istakao znaÄ�aj ulaganja i otvaranje rudnih polja G i E, i posebno naglasio znaÄ�aj otvaranja kopa Radljevo što je EPS uradio 2019. godine.

GrÄ�ić je danas otkrio da se u EPS-u bave analizom moguće gasifikacije najstarijih blokova termoelektrana kao što su Kolubara A i Morava u Svilajncu.

"EPS je danas u potpunosti sa�uvan, �ak smo sa�uvali i sva izdvojena preduzeća", rekao je on.

Gr�ić naglasio da stabilnost i sigurnost proizvodnje EPS-a poti�u iz termoelektrana odnosno proizvodnje na ugalj.

Podsetio je da je bilo planova da se gasi više blokova termoelektrana ali da to nije uÄ�injeno.

On se založio za oÄ�uvanje EPS-a, svih proizvodnih kapaciteta i modernizaciju, oÄ�uvanje rudnika i jaÄ�anje EPS-a, kako bi ta kompanija ostala stub privrede Srbije, što je istakao je, i politika predsednika Aleksandra VuÄ�ića.