Roditelji i svršeni osnovci su ostali u Ä�udu kada su shvatili da je ove godine trebalo u proseku Ä�etiri boda više za upis u gimnazije nego prethodnih godina.

Ipak, iako je vladala takva navala na gimnazije, pojedini smerovi u tehniÄ�kim školama su ostali upražnjeni.

U prestonici je najveća navala bila na one gimnazije koje se vode kao "elitne", smeštene u strogom centru grada, poput Treće ili ÄŒetrnaeste beogradske gimnazije. Za prirodni smer u ovim gimnazijama je bilo potrebno da uÄ�enik sakupi barem 97,08 poena u Trećoj, odnosno 94,33 u ÄŒetrnaestoj, što bi znaÄ�ilo da potrencionalni kandidat mora da ima skoro maksimalan broj bodova. Dakle, da je vukovac i da je skoro bez greške odradio prijemni.

MeÄ‘utim, isto kao što su tradicionalno gimnazije najpopularnije škole u Beogradu, tako na nekim smerovima u tehniÄ�kim školama nije bilo dovoljno uÄ�enika ni da se oformi odeljenje. Situacija je sliÄ�na i u ostalim gradovima u Srbiji.

Tako je na smeru za obućara upisan jedan u�enik, a za poziv galanteriste niko nije bio zainteresovan u prvom upisnom krugu. U ovoj generaciji, izgleda da ćemo dobiti svega �etiri nova pekara i tri trgovca.

U dve beogradske tehniÄ�ke škole upisano je ukupno 11 budućih mesara - u Poljoprivrednoj školi Palilula i Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi. TakoÄ‘e, zanimljivo je da je u prvom upisnom krugu upisano po tri bravara i tapetara i jedan vrtlar.

Zašto ova zanimanja nisu privlaÄ�na svršenim osnovcima objašnjava Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih struÄ�nih škola.

- Ljudi razmišljaju u pravcu da te zanate mogu da izuÄ�e praktiÄ�no. Odnosno, na primer, za zidara ili armiraÄ�a mogu da završim za tri meseca ili će otići u NemaÄ�ku pa će za mesec dana nauÄ�iti da zida. Isto važi i za pekare ili mesare. Svi idu na tu priÄ�u da to mogu da nauÄ�e u praksi ili kurs. Zato je predlažem da to budu dvogodišnje škole sa praktiÄ�nom nastavom i onda bi ljudi postajali majstori sa navršenih 17 godina i mogu da poÄ�nu da rade. TakoÄ‘e, možemo da ponudimo neke stipendije, kurseve jezika, vozaÄ�ke dozvole i tada bi upisivali mnogo veći broj ljudi - rekao je Antić i dodaje:

- Ove godine je mnogo veći uspeh Ä‘aka na prijemnom ispitu. UÄ�enici su na sva tri testa u proseku ostavrili po dva ili tri boda više nego prethodnih godina. TakoÄ‘e, mnogo je više odliÄ�nih uÄ�enika kao i vukovaca u prethodnoj školskoj godini. Neke od tih ocena su "poklon" ocene - objašnjava Antić da su zbog velikog broja bodova uÄ�enici imali ove godine mnogo više opcija za upis srednjih škola nego prethodnih godina.

On objašnjava i da neki smerovi u tehniÄ�kim školama apsolutno mogu da pariraju gimnazijama po traženosti meÄ‘u svršenim osnovcima.

- Traženi su IT smerovi, pa medicinske škole su veoma popularne kao i turistiÄ�ko ugostiteljske. Sa tim smerovima možete svuda da radite posle. To su neki poslovi koji su svuda traženi, a posebno bih apostrofirao da su ta zanimanja tražena u inostranstvu. Te škole su posebno popularne u manjim gradovima u Srbiji koji imaju od 20.000 do 30.000 stanovnika. Na primer, tamo su gimnazije manje poželjne - kaže Antić.

Njanepoželjniji smer u TehniÄ�koj školi u Mladenovcu jeste smer za modnog krojaÄ�a za koji ove godine nije bilo dovoljno zainteresovanih da se formira odeljenje.

- Popunjena su sva mesta u Ä�etvrtom stepenu. Ipak, ono što je trend i kod nas i u svetu, treći stepen nije popunjen. U suštini, formirali smo od tri odeljenja trećeg stepena dva u kojima ima 25 uÄ�enika. Jedno odeljenje koje nismo uspeli da formiramo jeste modni krojaÄ�, odnosno tekstilstvo. Tekstilna industrija je problematiÄ�na kod nas pa se to reflektuje i na upis kod dece. Najverovatnije ni neće biti zainteresovanih, jer drugi upisni krug je prošao i nije bilo nijednog novog zainteresovanog - rekla je Snežana Blagojević, direktorka TehniÄ�ke škole u Mladenovcu.

Ona istiÄ�e da je ove godine bilo povećano interesovanje za smer TehniÄ�ar za kompjutersko upravljanje CNC mašina.

- To je veoma tražen smer, a i traže ga poslodavci. Dešavalo se da pre završetka godine se maltene zaposli celo odeljenje - kaže Blagojevićeva.

Direktorka škole takoÄ‘e veruje da su uÄ�enici ove godine dobro uradila prijemni i zbog toga mesta na trećem stepenu "zvrje" prazna.

- Deca su lepo uradila prijemni. Ima i 10 mesta više u odnosu na broj Ä‘aka, to je na nivou cele Srbije i zato je, izmeÄ‘u ostalog, treći stepen nepopunjen. Ali i prošle godine je sliÄ�na situacija, samo što smo imali tri-Ä�etiri uÄ�enika više pa smo mogli da formiramo to odeljenje budućih modnih krojaÄ�a - objašnjava Blagojevićeva.