Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Marka, pisca jednog od �etiri jevanđelja. Markovdan se uvek slavi 8. maja.

Za Markovdan se od davnina vezuju mnogobrojni obiÄ�aji i verovanja. Prema verovanjima taj dan ne treba raditi u polju, takoÄ‘e u narodu je rasprostranjeno verovanje da ne treba spavati preko dana, kako se ne bi spavalo preko cele godine. Izuzetak su oni koji su tokom dana spavali na Ä�urÄ‘evdan, u narodu se kaže da bi oni trebalo da "odremaju" i sutra kako bi se "poništilo destvo".

MeÄ‘u Srbima vlada verovanje koje kaže da ako je neko Ä�urÄ‘evdan doÄ�ekao u krevetu, što znaÄ�i da će ostatak godine biti dremljiv i bolešljiv, onda bi taj trebalo i na Markovdan da odspava, jer će se tako izbaviti od pospanosti i bolesti. Na Markovdan, veruje narod, nikako ne valja dremati preko dana jer će se onda biti bunovan i pospan preko cele godine, izuzetak su oni koji su već "zgrešili" i spavali na Ä�urÄ‘evdan.

Marko je bio saputnik i pomoćnik apostola Petra, koji ga je u svojoj prvoj poslanici nazvao svojim sinom, ali ne sinom po telu, nego po duhu. Kada je Marko bio s Petrom u Rimu, vernici su ga zamolili da im napiše o spasonosnoj nauci Isusa Hrista, njegovim Ä�udima i životu. Tako je Marko napisao jevanÄ‘elje, koje je video i apostol Petar, jedan od prvih 12 Hristovih uÄ�enika, i posvedoÄ�io da je istinito.

https://www.youtube.com/watch?v=xFbePXj9M5M

Petar je Marka postavio za episkopa i poslao ga u Misir. Misir je u to vreme pritiskao gusti mrak neznaboštva, idolopoklonstva, gatanja i zlobe. Sveti Marko je, uz Božiju pomoć, uspeo da poseje seme Hristove nauke po Liviji, Amonikiji i Pentapolju.

Iz Pentapolja je došao u Aleksandriju, gde je zasnovao hrišÄ‡ansku crkvu i postavio episkopa, sveštenike i Ä‘akone. Marko je svoju propoved potvrÄ‘ivao mnogobrojnim velikim Ä�udima. Kada su ga neznabošci optuživali da razara njihovu idolopokloniÄ�ku veru i kada je gradonaÄ�elnik poÄ�eo da ga traži, Marko je ponovo pobegao u Pentapolj, gde je nastavio svoje delo.

Marko se posle dve godine vratio u Aleksandriju, na veliku radost vernika, Ä�iji se broj višestruko povećao. Tada su ga uhvatili neznabošci, vezali ga i vukli po kaldrmi viÄ�ući: "Povucimo vola u obor". Teško povreÄ‘enog i krvavog bacili su ga u tamnicu, gde mu se prvo javio anÄ‘eo koji ga je hrabrio i krepio. Zatim mu se javio i sam Isus Hrist, koji mu je rekao: "Mir Tebi, Marko, jevanÄ‘eliste moj", a Marko mu je odgovorio: "Mir i tebi, gospode moj Isuse Hriste".

Zlobni ljudi su sutradan izvukli Marka iz tamnice i ponovo ga vukli po ulicama i ponovo vikali: "Povucimo vola u obor". Izmoren i izmožden, Marko je izustio: "U ruke tvoje, gospode, predajem duh moj", i umro, 68. godine u Aleksandriji. Sarkofag svetog Marka nalazi se u Veneciji u crkvi posvećenoj ovom jevanđelisti.