Oko 65 odsto vrednosti ukupnih domaćih kredita, koji su prema podacima iz jula iznosili 2.590,2 milijarde dinara (oko 20 milijardi evra), bilo je indeksirano ili odobreno u evrima, a 43 odsto njih je vezano za evropsku kamatu Euribor �iji će pad sniziti i rate u njihovoj otplati, re�eno je Tanjugu u Narodnoj banci Srbije.

Smanjenje Euribora trebalo bi da se odrazi i na nižu cenu novog zaduživanja u evrima.

Euribor u većoj meri utiÄ�e na kredite privredi, s obzirom na to da je kod privrede veće uÄ�ešÄ‡e evroindeksiranih i kredita u evrima - 83 odsto, u poreÄ‘enju sa kreditima stanovništvu - 44 odsto.

"Prema podacima za jul, za Euribor je bilo vezano oko 43 odsto vrednosti ukupnih domaćih kredita, tako da se smanjenje Euribora direktno odražava na njihov niži nivo rata", kažu u NBS.

Ina�e, kamata na tromese�ne međubankarske pozajmice u evrozoni, Euribor pala je ove sedmice na istorijski minimum od minus 0,49 procenata.

U centralnoj banci Srbije navode da bi pored nižih rata za kredite koji su u otplati, smanjenje Euribora trebalo bi da se odrazi i na nižu cenu novog zaduživanja u evrima, s obzirom na to da doprinosi nižoj ceni izvora za kredite u evrima.

Od kredita u evrima neki su bili odobreni po fiksnoj kamatnoj stopi, a drugi po varijabilnoj kamatnoj stopi - najviše tromeseÄ�nom ili šestomeseÄ�nom Euriboru uvećanom za odgovarajuću maržu.

Kada je reÄ� o kreditima stanovništvu, za Euribor su najviše vezani stambeni krediti.

Ti krediti su gotovo u potpunosti evroindeksirani, za razliku od gotovinskih koji su gotovo u potpunosti u dinarima i na �iji nivo anuiteta i cenu novog zaduživanja uti�e promena referentne kamatne stope NBS.

I to najÄ�ešÄ‡e indirektno kroz promene kamatnih stopa na tržištu novca Belibor za koje su uglavnom vezani kreditni proizvodi, objašnjavaju u NBS.

Kod privrede, investicioni krediti su uglavnom vezani za Euribor, dok je kod kredita za obrtna sredstva uÄ�ešÄ‡e kredita u dinarima veće i iznosi oko 26 odsto.

U NBS kažu da pad Euribora svakako uti�e na cenu kredita u Srbiji, ali i da se primećuje da je pad kamatnih stopa na kredite u evrima bio izraženiji od pada Euribora.

Takvo smanjenje kamatnih stopa, navode, rezultat je nekoliko faktora: Smanjenja premije rizika, koja je u junu bila za oko 180 baznih poena niža nego u maju 2013, kao i povećanja kreditnog rejtinga zemlje i rasta konkurencije među bankama u Srbiji.

Tako je od maja 2013, kada je zapoÄ�et ciklus ublažavanja monetarne politike NBS, do juna 2020. šestomeseÄ�ni Euribor smanjen za 0,5 procentna poena, dok je proseÄ�na ponderisana kamatna stopa na nove evroindeksirane i kredite u evrima privredi snižena za 4,6 procentnih poena, a stanovništvu za 4,4 procentna poena.

Ona je u junu za privredu iznosila 2,7 odsto, a za stanovništvo 3,7 odsto.

U istom periodu je trošak otplate postojećih kredita, to jest proseÄ�na ponderisana kamatna stopa na postojeće evroindeksirane kredite i kredite u evrima privredi snižena za 4,0 procentnih poena, a stanovništvu za 3,3 procentna poena.

Ona je u junu za privredu iznosila 2,8 odsto, a za stanovništvo 3,6 odsto.

U NBS napominju da je kretanje Euribora od po�etka godine imalo veću volatilnost od uobi�ajene.

Pandemija korona virusa i znaÄ�ajno smanjenje ekonomske aktivnosti uticali su na manjak likvidnosti na tržištu i rast Euribora, koji je bio najizraženiji u drugoj polovini aprila kada je tromeseÄ�ni Euribor iznosio -0,16 odsto.

U tom periodu preduzete su brojne mere vodećih centralnih banaka u pravcu veoma ekspanzivnih monetarnih politika.

To je uticalo na rast likvidnosti u bankarskom sistemu i pad Euribora na rekordno niske nivoe i blizu kamatne stope Evropske centralne banke na depozitne olakšice (-0,5 odsto) koja se smatra praktiÄ�no donjom granicom, jer banke višak likvidnosti mogu da drže kod ECB po toj stopi.

U centralnoj banci Srbije kažu da je buduće kretanje Euribora teško predvideti, s obzirom da je u pitanju tržišna kategorija koju odreÄ‘uje ponuda i tražnja.

Ali, kretanje ove stope najvećim delom zavisiće od politike Evropske centralne banke u narednom periodu odnosno od toga da li će ECB i dalje i u kojoj meri voditi ekspanzivnu monetarnu politiku, navode u NBS.

Takođe, ukazuju na �injenicu da je inflacija u EU već duže vreme ispod ciljane, te da EU ekonomija ne ostvaruje o�ekivani rast, već se govori o recesiji u pojedinim EU �lanicama.

U NBS napominju da trenutno tržišni uÄ�esnici ne oÄ�ekuju smanjenje stope ECB na depozitne olakšice, pa se ne oÄ�ekuje ni dalji znaÄ�ajniji pad Euribor stope, koji je u avgustu dostigao rekordno nizak nivo (-0,49% za tromeseÄ�ni EURIBOR).

Ipak, stimulativna monetarna politika ECB (programi otkupa hartija od vrednosti) biće na snazi u dužem periodu, uz oÄ�ekivani dalji rast viškova likvidnosti banaka, pa se ne oÄ�ekuje ni veći rast ovih stopa u narednih godinu ili dve.

Tako da bi do rasta kamatnih stopa moglo da doÄ‘e u sluÄ�aju većih finansijskih rizika nakon popuštanja fiskalnih mera kojima vlade zemalja trenutno obezbeÄ‘uju pomoć privredi za otklanjanje posledica pandemije korona virusa odnosno promene ekonomskog ciklusa.