Ljiljana Marković, specijalni pedagog EDU centra, ističe da su deca pre pandemije takođe imala stres, koji je bio fokusiran na porodicu, kao i školu, vršnjake, i slično. Međutim, pojavom pandemije došlo je do izolacije, čime su najmlađi izgubili sve što im je potrebno radi pravilnog razvoja.

- Pojava bolesti u porodici, ili smrtni slučaj, kod dece je probudilo nesigurnost - kaže Marković.

Marković napominje da deca kada naglo promene ponašanje, iskoče iz uobičajenog, to jeste prvi znak neke promene, na šta roditelji treba da obrate posebnu pažnju.

- Svaka nagla promena koja traje neko vreme je pokazatelj da se sa detetom nešto dešava - priča Marković.

Marković se dotakla i vršnjačkog nasilja, objašnjavajući da je i empatija, koja je ranije bila izražena, sada zakazala. Kako navodi, više đaci ne uče jedni sa drugima, već se plaćaju privatni profesori.

Bojana Stanković, edukator Instituta Edepa, za roditeljstvo ističe da je za vreme pandemije koronavirusom sve više prisutan strah kod najmlađih, čime se posebno bave Kina i Amerika.

- Deca su bila prinuđena da budu zatvorena, i više se koristi digitalna tehnologija. U pitanju je nekontrolisano korišćenje tih sadržaja - priča Stanković.

Stanković dodaje, da mlađa deca koja konzumiraju igrice, provode do tri sata ispred ekrana, dok školska do pet i više, što vremenom postaje zavisnost.

- To je kao zavisnost nekih vrsta alkohola ili narkotika - podvlači Stanković.

Stanković objašnjava da deca time gube interesovanje za sticanje nekih novih veština, što ih uz potpunosti blokira.

Govoreći o pomoći najmlađima, Stanković napominje da je razgovor ključan, jer najmlađi jesu socijalna bića koja očekuju neku vrstu podrške, kao i pripadnosti.