Svake jeseni Agencija za energetiku objavljuje relativne odnose troškova domaćinstva za grejanje u zavisnosti od vrste ogreva.

Prošle zime najjeftinije je bilo grejanje na prirodni gas. Za grejanje stana od 60 kvadrata na 20 stepeni tokom 16 sati dnevno, 180 dana za grejanje na gas trebalo je u proseku potrošiti 42.100 dinara.

Najskuplje je grejanje na elektri�ni kotao

Najskuplje je bilo grejanje na elektriÄ�ni kotao, što je koštalo 141.500 dinara.

U meÄ‘uvremenu svet je pogodila energetska kriza što se odrazilo i na cene grejanja.

Na bazi kalkulacije AERS-a, Danas je napravio raÄ�unicu troškova grejanja naredne zime prema trenutno važećim cenama ogreva i raÄ�unajući najavljena poskupljenja nekih energenata.

Sudeći prema rezultatima oko 100.000 domaćinstava koji se greju na pelet nalazi se u neobranom grožđu pošto je ono ubedljivo najviše poskupelo, a s druge strane pokazalo se po ko zna koji put da je najjeftinije se grejati tamo gde država subvencioniše.

Grejanje stana iz primera na drveni pelet je prošle godine koštalo 71.800 dinara i recimo bilo je jeftinije od grejanja sa TA peći koja se dopunjava danju.

Po sadašnjim cenama od 380 evra za tonu pelet se katapultirao skoro na vrh liste najsupljih energenata.

Za grejanje stana od 60 kvadrata ako se sada kupi ovaj ogrev biće potrebno Ä�ak 112.000 dinara ili 56 odsto više nego prošle zime.

Treba dodati da je i prošle zime u odnosu na prethodnu pelet već poskupeo 22 odsto u proseku.

Tako su domaćinstva koja su progutala pri�u o tome kako država ima ogromne koli�ine biomase i kako je prelazak na pelet kao obnovljivi izvor energije jedan od energetskih ciljeva debelo udarena po nov�aniku.

U meÄ‘uvrenu cena struje se nije menjala, a Ä�ak i ako uzmemo u obzir da bi mogla da poskupi do 10 odsto, kako je najavio predsednik Srbije, to znaÄ�i da bi grejanje sa TA peći koja se puni samo noću koštalo oko 61.500 dinara, dok bi grejanje sa TA peći uz dopunjivanje danju koštalo 86.130 dinara.

Cene grejanja

Nedavno je odobreno povećanje cene prirodnog gasa za devet odsto, što znaÄ�i da bi naredne zimske sezone grejanje na plavi energent moglo da košta 45.900 dinara.

Treba reći da je cena proizvodnje elektriÄ�ne energije, a posebno uvozna cena daleko od one po kojoj se prodaje graÄ‘anima i da će to na ovaj ili na onaj naÄ�in biti nadoknaÄ‘eno iz budžeta. SliÄ�no je i sa gasom, za koji je država prošle zimske sezone platila skoro pola milijarde evra da pokrije gubitak Srbijagasa i nadoknadi razliku izmeÄ‘u uvozne i prodajne cene.

ZnaÄ�ajan rast cena zabeležilo je ogrevno drvo. Sada se cene kubika skupljeg drveta kreću oko 80 evra ili oko 9.500 dinara dok je prošle godine cena bila oko 7.000 dinara. Tako je i trošak za grejanje našeg hipotetiÄ�nog stana skoÄ�io sa prošlogodišnjih 68.600 dinara na više od 92.000 dinara ove zime.

I ugalj kao i druga Ä�vrsta goriva je znaÄ�ajno poskupeo. Sirova Kolubara je prošlog oktobra koštala 8.100 dinara za tonu, a danas je preko 11.000 dinara. Isto važi i za kvalitetnije vrste uglja, na primer mrki ugalj Banovići je u oktobru 2021. koštao 15.200 dinara a sada oko 24.000 dinara.

Tako će grejanje ove zime ako se sada naÄ‘e i kupi sirova Kolubara koštati 72.000 u odnosu na 52.000 dinara prošle zime, a u sluÄ�aju Banovića grejanje ove zime će poskupeti sa 49.200 na 76.800 dinara, na našem primeru.

S druge strane, pariteti cena ogreva u Austriji su priliÄ�no razliÄ�iti od onog što važi u Srbiji.

Za grejanje stana u Austriji najskuplje je koristiti struju. Kilovatsat košta 22,67 evrocenti, prema podacima s poÄ�etka jula.

Iza struje je lož ulje sa 15,76 evrocenti po kilovatÄ�asu, pa zatim prirodni gas koji košta devet evrocenti po kilovatÄ�asu i na kraju pelet sa 8,99 evrocenti po kilovatÄ�asu.