Jedan od glavnih prioriteta nove vlade trebalo bi da bude nastavak pomoći privredi, s obzirom da se najavljuje pogoršanje zdravstvene situacije, izjavio je profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Hasan Hanić.

Ovaj ekonomista, kao i većina njegovih kolega, smatra da je klju�no da se o�uva likvidnost preduzeća, sa�uvaju radna mesta i poveća proizvodnja.

Iako savetuje dalju pomoć privredi, Hanić veruje da je najverovatniji "scenario" da se, bez obzira na najave novog talasa korona virusa, može o�ekivati rast srpske ekonomije.

"OÄ�ekuje se da će vlada pronaći odgovarajuća rešenja i time povećati ekonomski rast u narednom periodu", rekao je Hanić Tanjugu.

Hanić smatra, takođe, da nova vlada treba da vodi ra�una da ne dođe do povećanja zaduženosti.

Prostor za dalje zaduživanje već je smanjen, a fiskalni deficit je u porastu i ne bi trebalo da pređe određenu granicu, kaže Hanić.

Presudno je, ipak, po mišljenju ovog profesora, da nova vlada ne dozvoli da privreda "posustane" i da doÄ‘e do gubitka radnih mesta, zatvaranja kompanija i da se tako ugrozi osnova za dugoroÄ�ni ekonomski rast.

Zato bi prioriteti nove vlade u narednom periodu trebalo da budu ulaganje u infrastrukturu, naro�ito u putnu, kao i u visoko obrazovanje, u zdravstvo i dalji razvoj digitalizacije.

Potreban je i reforma obrazovnog sistema, jer se sada, ukazuje Hanić, zahtevaju nove veštine i prave programi za razvoj preduzetništva i inovacija zasnovanih na znanju.

"To je upravo i strategija evropskih najrazvijenijih zemalja - da se podstakne razvoj informati�kog sektora i razvija preduzetni�ka kultura", rekao je Hanić.

U tom pogledu, dodaje on, veliki zadatak ima i fiskalna politika, koja bi, isti�e, trebalo da bude selekivna i da podsti�e razvoj startap kompanija.

Zadatak nove vlade, naglašava Hanić, jeste i da oÄ�uva makroekonomsku stabilnost, a pre svega finansijsku, bez koje ne mogu da se obezbede dobri rezultati na ekonomskom planu.

Ono što je u ekonomskom smislu izazov za novu vladu, ukazuje Hanić, jeste da našu ekonomiju mogu "ukoÄ�iti" stagnacija i pad ekonomske aktivnosti zemalja u regionu i zemalja koje predstavljaju naše glavne inostrane partnere.

"Pad tražnje na inostranim tržištima predstavlja veoma znaÄ�ajan limitirajući faktor", ukazuje Hanić.

Zato je važno, dodaje, da se obezbedi blagi rast plata i penzija i povećanje kupovne moći stanovništva, da bi se, kaže, obezbedio ekonomski rast po osnovu rasta domaće tražnje.

Hanić zaklju�uje da bi rast domaće tražnje zajedno sa investicijama trebalo da bude izvor ekonomskog rasta u narednom periodu.