Jedan od najuticajnijih dnevnih listova na svetu, Fajnenšl tajms, u današnjem izdanju donosi pozitivnu priÄ�u o tehnološkoj sceni u Srbiji, samo nekoliko meseci nakon afirmativnog teksta o srpskom IT-ju u nedeljniku Ekonomist. Ovom prilikom, britanski list istiÄ�e zaokruženost domaćeg digitalnog ekosistema, dostupnost kvalitetnog IT kadra u našoj zemlji, izdvaja strance i povratnike iz inostranstva kao grupe pojedinaca koji pozitivno utiÄ�u na rast u ovom sektoru, ali ukazuje i na prepreke na putu daljeg razvoja.

Kao dopisnica za jugoistoÄ�nu Evropu i poznavalac prilika u regionu, novinarka Fajnenšl tajmsa Valeri Hopkins u tekstu prepoznaje da u Srbiji postoji znaÄ�ajan talenat i mnoge uspešne tehnološke kompanije. Pored donekle oÄ�ekivanog poreÄ‘enja sa Berlinom kada se govori o noćnom životu, autorka vuÄ�e paralelu i izmeÄ‘u beogradske i, u celom svetu prepoznate, berlinske startap scene. Posebno napominje da su u poslednjih deset godina mnogi tehnološki preduzetnici izabrali baš Srbiju za mesto gde će osnovati svoje kompanije, dok neki od svetskih tehnoloških giganata svoje proizvode razvijaju baš ovde. Zanimljivo je i poreÄ‘enje jednog od sagovornika u tekstu, Dragana Tomića, direktora Majkrosoftovog razvojnog centra u Srbiji, koji istiÄ�e da srpska tehnološka scena po zaokruženosti, iako daleko manja, sve više liÄ�i na ono što možemo da vidimo u Sijetlu, u Ä�ijoj okolini je sedište Majkrosofta.

Osim paralela sa velikim tehnološkim centrima, iz razgovora sa predstavnicima Inicijative "Digitalna Srbija" koju opisuje kao nevladinu organizaciju koja promoviše interese digitalne industrije, autorka izdvaja da je srpska startap scena u ranoj fazi razvoja, kao i da celokupni sektor beleži izuzetno visok godišnji rast od 20 odsto. Na to dodaje da se poslednjih godina startap ekosistem razvio u smislu raznolikosti podsektora i biznis modela. Kao pozitivna promena na državnom nivou istiÄ�e se strateška odluka o podizanju nivoa tehnoloških znanja pre svega kroz uvoÄ‘enje programiranja u obavezni program za sve osnovce.

Na ovom generalno uspešnom putu uoÄ�ene su i prepreke koje i dalje nisu savladane. Jedna od njih, na koju ukazuju sagovornici u tekstu, je nedostatak biznis znanja koja su, pored tehniÄ�kih, potrebna za razvoj i prodaju digitalnih proizvoda i usluga na svetskom tržištu. Kao drugu, Fajnenšal tajms vidi nedovoljno brzo prilagoÄ‘avanje domaćeg zakonskog okvira svetu tehnološkog preduzetništva. Dok su dobri potezi, recimo, prepoznati u uvoÄ‘enju mehanizma sliÄ�nog opcijama na akcije, tj. mogućnosti da startapi daju udele u vlasništvu svojim zaposlenima, kao ogromna prepreka na daljem putu razvoja srpskog digitalnog ekosistema navode se ograniÄ�enja koja postavlja Zakon o deviznom poslovanju.

TakoÄ‘e, u Ä�lanku se navodi da važan deo domaće IT scene Ä�ine povratnici iz inostranstva, ali i digitalni nomadi – profesionalci iz drugih zemalja kojima priroda posla omogućava da, uz pomoć tehnologije, rade sa bilo koje taÄ�ke na planeti, pa i iz Srbije. Pored ove vrste kretanja IT struÄ�njaka, autorka kroz razgovor sa Kristinom Nikolić iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ukazuje na i dalje aktuelni i gorući problem odlaska obrazovanih ljudi iz Srbije koji našu zemlju svrstava meÄ‘u one Ä�iji broj stanovnika se smanjuje najvećom brzinom.

Sagovornici iz nekih od vodećih srpskih digitalnih kompanija i organizacija koje saraÄ‘uju sa njima slažu se da velika vrednost domaćeg digitalnog ekosistema leži u postojećem talentu. Prepoznavši da je potraga za kvalitetnim kadrom u Srbiji nalik globalnoj, novinarka se osvrće i na godine krize koje su, prema reÄ�ima Koste Andrića iz ICT Hub-a, stvorile ljude Ä�ije je razmišljanje usmereno na rešavanje problema, dok su na tržištu ostavile neiskorišÄ‡en prostor za investitore.

Poseban prostor u tekstu dat je stavu da na ovim prostorima postoji veća glad za uspehom i snažniji osećaj pripadnosti nego u nekim drugim delovima sveta, te da se ovde zaposleni duže zadržavaju na radnim mestima. Iz razgovora sa tehnološkim ekspertima, novinarka zakljuÄ�uje da Srbija zaposlenima i investitorima, ukoliko razmišljaju dugoroÄ�no, pruža više stabilnosti od nekih drugih tehnoloških centara.