Toplotni udar nastupa brzo ako ste predugo bili izloženi visokim temperaturama i niste uspeli da se ohladite nakon početnih simptoma iscrpljenosti.

Kako da razlikujemo jedno i drugo?

Određeni faktori mogu povećati rizik od iscrpljivanja, ali i od klasičnog toplotnog udara.

Deca mlađa od četiri godine i odrasli stariji od 65 su izloženi većem riziku jer sposobnost regulacije temperature nije jaka u ovoj dobi.

Gojaznost je još jedan faktor rizika budući da telo onda zadržava više toplote nego inače.

Ako pređete iz hladnije u topliju klimu ili se vreme dramatično promeni, takođe postoji mogućnost da ćete imati problem sa regulisanjem telesne temperature kojoj se niste prilagodili.

Takođe, i vlažno vreme doprinosi većem iscrpljivanju zato što kada je vlaga velike, znoj lakše ispara što otežava hlađenje.

Simptomi iscrpljenosti

Iscrpljenost nije opasna sve dok se ne ohladite u roku od pola sata, a glavni simptomi su:

Da biste sprečili da iscrpljenost postane i toplotni udar potrebno je da se ohladite čim primetite ove simptome.

Britanska Nacionalna zdravstvena služba predlaže četiri koraka:

1. Pomerite se na hladno mesto

2. Lezite i malo podignite noge

3. Pijte puno vode ili neko sportsko piće obogaćeno elektrolitima

4. Ohladite kožu prskalicom ili navlaženom krpom.