Mnogima se Äini da bi bez mobilnih ureÄ‘aja, kompjutera i interneta - svet stao. Većina stanovnika na planeti nije ni svesna toga koliko zapravo internet, baze podataka, serveri i svi silni IT ureÄ‘aji koje koristimo zagaÄ‘uju životnu sredinu jer troše sve veće koliÄine energije Äija proizvodnja zagaÄ‘uje atmosferu emitovanjem gasova staklene bašte.
Tako je, na primer, za slušanje tri mp3 pesme od pet megabajta ili gledanje Jutjub klipa od pet minuta potrebno energije koliko i da se skuva jedno jaje (0,07 kWh), dok se za stiming filma od tri gigabajta može skuvati 200 jaja, a za igranje igrice preko 1.100 jaja, kaže za Kurir prof. dr Goran Kunjadić, specijalista za sajber-bezbednost.
Zahvaljujući internetu šaljemo poruke, delimo fotografije, slušamo i preuzimamo muziku, gledamo serije, filmove i druge sadržaje koji se nalaze na sajtovima i sve to samo uz nekoliko klikova. MeÄ‘utim, sve naše onlajn navike imaju svoju cenu i utiÄu na životnu sredinu.
StruÄnjaci kažu da se nekoliko grama ugljen-dioksida emituje u atmosferu zbog energije koja je potrebna za pokretanje ureÄ‘aja i bežiÄne mreže koju koristimo, a još više energije troše centri podataka i serveri zahvaljujući kojima internet funkcioniše i u kojima se skladišti sadržaj kojem pristupamo.
Ekološka propast
- Sagorevanjem fosilnih goriva dobija se oko 89 odsto energije koja se danas koristi. Ukoliko znamo da se prilikom proizvodnje 1 kWh energije emituje 0,23 kg ugljen-dioksida, to znaÄi da IT industrija uzrokuje emisiju od 6,7 milijardi tona ugljen-dioksida godišnje. Jedan Äovek proizvede oko kilogram ugljen-dioksida dnevno svojim disanjem, odnosno 27 tona za vreme Äitavog života. Igranjem onlajn igrice potroši se onoliko kiseonika koliko dišući utroši cela porodica za jedan dan.
Ti podaci pokazuju koliko je zapravo planeta zagaÄ‘ena i koliko brzo srlja u ekološku propast - ukazao je za Kurir prof. dr Kunjadić.
Prema njegovim reÄima, trenutno svi ureÄ‘aji vezani za informacione tehnologije troše oko 17 odsto ukupne svetske energije, što iznosi oko 29 triliona kWh.
TakoÄ‘e, od ukupne energije koja se potroši upotrebom informacionih tehnologija 36 odsto se troši na rad sistema komunikacije, 30 odsto na rad data centara i 30 odsto na rad raÄunara i mobilnih telefona.
Razmere potrošnje
- Ukupan broj mobilnih telefona je oko devet milijardi, što znaÄi da svaki stanovnik planete, u proseku, ima više od jednog mobilnog telefona. Jedan mobilni telefon potroši svega dva kWh energije godišnje. Sam internet sistem troši 70 milijardi kWh godišnje, dok Gugl troši 0,013 odsto svetske potrošnje energije. Sistem kriptovalute bitkoin troši oko 200 milijardi kWh godišnje, što je više nego sve druge kriptovalute zajedno.
Srljamo u propast
Potrošnja kilovata nezaustavljivo raste
Prof. dr Goran Kunjadić podseća da se broj stanovnika na planeti neprestano uvećava i trenutno svetska populacija broji oko 7,9 milijardi ljudi:
- Jasno je da povećanje broja ljudi donosi i potrebu za dodatnom energijom, Äija proizvodnja neminovno sa sobom nosi dalje zagaÄ‘enje atmosfere i dodatnu emisiju gasova staklene bašte. Svaki Äovek na planeti potroši proseÄno 58 kWh energije dnevno, što godišnje iznosi nešto preko 21.000 kWh. Ako sada to pomnožimo s brojem stanovnika, dolazimo do zakljuÄka da ukupno svetsko stanovništvo potroši oko 168 triliona kWh, dok broj utrošenih kilovata neprekidno raste.
Ukoliko posmatramo potrošnju energije u Srbiji, koja iznosi oko 35 milijardi kWh godišnje, postaje nam jasnije kolike su razmere potrošnje energije na svetskom nivou i koliki stepen zagaÄ‘enja prouzrokujemo - navodi Kunjadić i zakljuÄuje:
Internet zagađenje
- UreÄ‘aji vezani za informacione tehnologije troše oko 17 odsto ukupne svetske energije
- Od toga se 36 odsto troši na rad sistema komunikacije
- 30 odsto energije za IT troši se na rad raÄunara i mobilnih telefona
- IT industrija uzrokuje emisiju od 6,7 milijardi tona ugljen-dioksida godišnje
- Svaki Äovek godišnje potroši energije preko 21.000 kWh
- Svetsko stanovništvo godišnje potroši energije oko 168 triliona kWh
- Iz obnovljivih izvora energije potiÄe nešto preko 11 odsto ukupne svetske potrošnje, što ni izbliza nije dovoljno da smanji zagaÄ‘enje Äovekove okoline. Ipak, i dalje se nastavlja podsticanje korišÄ‡enja Äistih energija, kao što su pre svega energije sunca i vetra.
