Ciljevi su sastavni deo ne samo finansijskog plana. Oni su bitni da nas u životu guraju napred, da imamo motive za ostvarenje onoga što želimo. RaÄ‘ene su studije koje su analizirale navike uspešnih ljudi i onih koji su na ivici egzistencije i opšti zakljuÄ�ak je da uspešni ljudi redovno pišu spiskove obaveza, stvari koje treba da urade tokom dana i toga se pridržavaju.

Bitne kategorije svake proseÄ�ne porodice tokom Ä�itavog života su postojanje redovnog i dodatnog posla, nekretnina, otplate kredita, renoviranja, školovanje dece, zamena automobila na 7 do 10 godina, štednja i osiguranje, razliÄ�itih nivoa investicija.

“Svako od nas će ove brojke i podatke prilagoÄ‘avati realnim uslovima. Ovde su neke realne situacije koje će se većini desiti, gde će deca da se školuju, odu na fakultet, tražiti posao. Što se tiÄ�e nekretnina, u nekom momentu će biti potrebno da se ta nekretnina renovira, da se kupi neka druga, da se zameni, da se doplati, to su sve situacije koje su normalne i oÄ�ekivane”, kaže za Biznis.rs poslovni konsultant Vladimir VeliÄ�ković i dodaje da je naš izbor da li ćemo Ä�ekati da nam se sve ovo “desi” tokom života, ili ćemo planirati dešavanja u skladu sa finansijama koje treba da obezbedimo.

“Stvar izbora je da li živimo život kao na autopilotu ili planiramo, bez obzira na to da li znamo da će se nešto desiti za jednu godinu, pet ili desetak godina… Sada već priÄ�amo o ozbiljnom planiranju kompletnog toka porodiÄ�nog života”, istiÄ�e naš sagovornik.

Kupovina novog auta ili pokretanje biznisa

TakoÄ‘e, najveći broj ljudi pod “finansijskim planiranjem” podrazumeva da se isplanira naÄ�in akumuliranja dovoljno novca za velike kupovine i životne situacije. Za kupovinu kola, obezbeÄ‘ivanje sredstava za pokretanje privatnog biznisa, plaćanje privatnog školovanja ili štednja za penziju. Svaka od ovih stavki podrazumeva sprovoÄ‘enje odreÄ‘enih aktivnosti prikupljanja i Ä�uvanja novca u dužem vremenskom periodu.

“Znamo da se u idealnim situacijama kola menjaju na sedam do 10 godina. ÄŒak i u najboljoj situaciji, ukoliko ne doÄ‘e do nekih većih kvarova ili havarije, novac za uÄ�ešÄ‡e se obezbedi od prodaje postojećeg vozila. Pa i tada, preostali iznos je u visini koja ne može olako da se izdvoji, već mora da se Ä�uva. Ovde ne pominjemo kupovinu iz kredita, za koju je opet potrebno obezbediti uÄ�ešÄ‡e i kasnije plaćati rate. A svakako novi auto treba da poseduje odreÄ‘ene kvalitete, da je oÄ�uvan i malo prešao, da bi opet mogao da bude u upotrebi 7-10 godina”, navodi autor “Biznis bukvar”.

VeliÄ�ković objašnjava da privatni biznis u najboljem sluÄ�aju košta bar 10.000 evra, ako priÄ�amo o otvaranju salona, prodavnice, manje igraonice, picerije i sliÄ�no. Privatne škole i fakulteti godišnje koštaju i do 2.500 evra. To su sve iznosi koji se godinama Ä�uvaju, da bi u jednom momentu bili na raspolaganju. Prema njegovom mišljenju, o privatnoj školi ili plaćanju fakulteta roditelji bi trebalo da razmišljaju gotovo od momenta roÄ‘enja deteta i da tu odluku sprovode sve do momenta upisa.

“Investiranje ne mora da podrazumeva veliki novac. Većina smatra da je “investitor” neko ko ima milione, ali svako od nas može da postane investitor, ako ništa drugo, dovoljno je da renovirate sobu i samim tim povećate vrednost vašeg stana i vi ste investitor. Uspeli ste da on nekog viška novca stvorite mogućnost da to vredi mnogo više”, kaže poslovni konsultant.

Vreme je najskuplja investicija

A svakako da postoje mogućnosti da i sa manjim iznosom angažujete novac i da se oÄ�ekuje povećani izvor prihoda. Vladimir VeliÄ�ković smatra da i Ä�itanje ovakvih tekstova predstavlja investiciju – investirali ste vreme da nauÄ�ite nešto novo, a i druge obuke i investiranje u sebe su naÄ�in da povećate sebi vrednost i nauÄ�ite nešto što će u narednim momentima omogućiti da dodatno ili više zaradite, ili da naÄ‘ete naÄ�in kako da bolje raspolažete svojim vremenom i novcem.

“Ako priÄ�amo o konkretnim ekonomskim razlozima, investiranje će biti potrebno i kao jedan od naÄ�ina da zaštitimo novac. S obzirom na inflaciju, moramo da naÄ‘emo naÄ�in kako da nadomestimo procente novim poslom ili investiranjem u posao koji donosi zaradu. Samo da bismo saÄ�uvali vrednost novca moraćemo da se pozabavimo kako da zaradimo, tj. kako da ne dozvolimo da nam inflacija pojede kapital”, napominje autor “Biznis bukvara”.

A kako da razmišljate o novcu, ako ne zapisujete? Uglavnom se dešava da u momentu sprovoÄ‘enja planskog trošenja bar nekoliko hiljada dinara može da se ostavi sa strane od troškova koje ne primećujemo da pravimo.

“Tokove novca možete da pratite na nekoliko naÄ�ina. Vaš je izbor kako će sama forma toga da izgleda, ali suštinu ne treba da zaboravite, a to je da vodite raÄ�una o vašim finansijskim planovima. I da, ako već niste, poÄ�nete odmah. Evo već sada”, savetuje Vladimir VeliÄ�ković uz zakljuÄ�ak da je najjednostavnije da uzmete parÄ�e belog papira i upisujete sve situacije kada dobijate ili trošite novac. Posle mesec dana možete da podvuÄ�ete crtu i napravite kategorije troškova koje su nastale.