Prvo piće mladi popiju sa 13, a svaki deseti le�eni alkoholi�ar ima manje od 30 godina.

Statistika pokazuje da je 89 odsto srednjoškolaca probalo jedno ili više alkoholnih pića, 37 odsto mladića i 14 odsto devojaka redovno piju alkohol, a 42 odsto se bar jednom napilo.

Statistika pokazuje i da je 84 odsto studenata, posle jednog ili dva pića poželelo i treće, da je 68 odsto ispitanika doživelo “prekid filma”, tj. alkoholnu amneziju, 59 odsto studenata koristi alkohol u stresnim situacijama, a 48 odsto studenata koristi alkohol za “razbijanje” treme.

Nataša Dostanić, psihijatar i rukovodioc Odeljenja za alkoholizam i politoksikomaniju Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti navodi za RTS da je alkohol najÄ�ešÄ‡e prva zavisnost sa kojom se mladi susreću.

Kako kaže, mladi piju u stresnim situacijama da bi smanjili osećaj stresa, neraspoloženja, tuge ili kada u nekim socijalnim kontaktima žele da se osećaju sigurnije i samouverenije.

“Adolescencija je jedan buran i turboletan period koji mora da proživi svaka osoba u toku odrastanja i koji nosi mnoge promene na biološkom planu, promene u fiziÄ�kom izgledu, dolazi do psihosocijalnog sazrevanja i to može biti uzroÄ�nik razliÄ�itih psihiÄ�kih kriza. Jedna mlada osoba u doba adolescencije može biti sklona promeni raspoloženja, Ä�esto može biti impulsivna, reaguje prenaglašeno, emocije su joj previše impulsivne i prenaglašene i onda u tako jednom burnom periodu može joj se uÄ�initi da joj alkohol donosi lako i brzo olakšanje”, objašnjava Dostanićeva.

Ocenjuje da takvo ponašanje nije dobro, da stiÄ�u loše navike koje ih mogu odvesti vremenom do razvoja same bolesti zavisnosti.

Međutim, kako kaže, faktor adolescencije nije jedini faktor koji uti�e na konzumiranje alkohola kod mladih.

“Porodica je takoÄ‘e vrlo znaÄ�ajan faktor u konzumiranju alkohola. Imamo podatak da izmeÄ‘u 75 i 80 odsto mladih osoba prvi put proba alkohol u okviru porodice uz odobrenje jednog ili oba roditelja. Nije redak sluÄ�aj da jedan roditelj konzumira alkohol. Ako je konzumiranje alkohola uobiÄ�ajna pojava u porodici, ako se pije za ruÄ�kom, u toku veÄ�ere ili uz televizor, to postaje neko ponašanje koje je uobiÄ�ajno i koje mlada osoba gleda, postaje joj blisko i tokom svog odrastanja u okviru svoje najbliže porodice i u svakodnevnom životu”, objašnjava Dostanićeva.

Kao bitan faktor u konzumiranju alkohola istiÄ�e grupu vršnjaka.

“Ako se mlada osoba kreće meÄ‘u vršnjacima gde je to prihvatljivo ponašanje, gde je uobiÄ�ajno da se uz pomoć alkohola eleminiše trema, ili da se uz pomoć alkohola obezbeÄ‘uje dobar provod, ispunjava slobodno vreme. Ako je to vid nekog ponašanja u toj vršnjaÄ�koj grupi, svakako da će to imati uticaja i na samog pojedinca jer je jednoj mladoj osobi vrlo teško da se suprostavi u svojoj vršnjaÄ�koj grupi sa nekim suprotnim stavovima”, objašnjava gošÄ‡a Jutarnjeg programa.

Sve mlađi traže pomoć

Navodi da poslednjih godina na le�enje dolaze zna�ajno mlađi pacijenti, oba pola.

Kako kaže, to je pokazatelj da se svest o prepoznavanju bolesti i potrebi za le�enjem promenila.

“Ranije su se na leÄ�enje javljale starije osobe, a sada osobe od 30 do 35 godina, što ne mora da bude znak da se u poslednjem periodu Ä�ešÄ‡e i više konzumira alkohol, ja bih pre rekla da je povećana svest o potrebi za leÄ�enjem. Osobe i njihova okolina na vreme prepoznaju i prihvataju problem i reše da se obrate lekaru. Više se govori o potrebi za leÄ�enjem i o neophodnosti da se na vreme krene u rešavanje problema”, objašnjava Dostanićeva.

Porodica na tretmanu kod struÄ�nih lica 

Za uspešno leÄ�enje i održavanje apstinencije važno je da problem rano prepozna i onaj ko pije i svi u njegovoj porodiÄ�noj okolini.

“ProÄ‘e dosta vremena dok roditelj prihvati da dete ima problem, a zatim postoji jedan period kada oni sami pokušavaju isti da reše bez struÄ�ne pomoći, bez javljanja lekaru, i tek onda kada se roditelj osvesti da je detetu potrebna pomoć onda pokuša da motiviše, da kažem dete, da krene na leÄ�enje. Vrlo Ä�esto mladi ljudi nisu spremni da se leÄ�e i onda je potrebna motivacija od strane roditelja, da bi se to leÄ�enje realizovalo”, objašnjava Dostanićeva.

Dodaje da kod mladih ljudi od 20 do 23 godine, ne postoji klasiÄ�na zavisnost od alkohola, kako kaže, oni lako uspostave apstinenciju – lako mogu da prestanu da piju.

“Ali kod njih je problem to riziÄ�no ponašanje pod dejstvom alkohola”, istiÄ�e Dostanićeva.

Objašnjava da leÄ�enje od bolesti zavisnosti traje oko godinu dana.

Navodi da je za uspešnu prevenciju potrebno da se svi ukljuÄ�imo.

“Odgovornost je na pojedincu, porodici, društvu, struÄ�noj javnosti, da u okviru svog domena doprinesemo smanjenju rasprostranjenosti ove bolesti”, zakljuÄ�ila je gošÄ‡a Jutarnjeg programa.