S lepim vremenom i ukidanjem vanrednog stanja u Srbiji veliki broj ljudi pohrlio je u prirodu, ali tu su ih saÄ�ekali krpelji, kojima visoke temperature i Ä�este kiše veoma pogoduju.

Dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju kaže za Kurir da je ove godine procenat krpelja zaraženih bakterijom koja izaziva lajmsku bolest, smrtonosnu ako se ne leÄ�i, veći u odnosu na prošlu godinu i iznosi oko 20 odsto.

Prema njegovim re�ima, taj procenat varira iz godine u godinu, kao i između lokacija na kojima je uzet uzorak. Na lokalitetima se zaraženost krpelja kreće između 10 i 50 odsto.

- U Beogradu ih najviše ima u šumama, koje su istovremeno i izletišta, kao što su BojÄ�inska i LipoviÄ�ka šuma, Košutnjak, BanjiÄ�ka šuma, Avala, zatim na Adi Ciganliji i Adi Huji. U gradu se mogu naći na zapuštenim i neureÄ‘enim zelenim površinama, kojih ima na svim gradskim opštinama.

Produžena aktivnost

Na primer, preko puta tržnog centra „UšÄ‡e“ nalazi se manja neureÄ‘ena zelena površna na kojoj svake godine ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju uzimaju uzorke krpelja - kaže Aleksić.

On isti�e da su vremenski uslovi tokom aprila, maja i prve nedelje juna bili izuzetno povoljni za pojavu krpelja.

- Tokom vanrednog stanja izostalo je redovno košenje zelenih površina u gradu, a padavine krajem maja doprinele su povećanoj vlažnosti zemljišta i bujanju vegetacije, što je krpeljima omogućilo duži period aktivnosti tokom prolećne sezone - navodi Aleksić.

Dr Biserka Obradović, primarijus opšte prakse i specijalista opšte medicine, kaže da su krpelji najÄ�ešÄ‡e zakaÄ�eni za visoku travu.

- Najviše ih ima na drveću i u travi i ljudi ih najÄ�ešÄ‡e zakaÄ�e baš u prirodi. Ako ne znate kako se vade, prepustite to lekarima. Krpelj se vadi pincetom i nikako ne sme da se premazuje. U tom sluÄ�aju će on „povratiti“ i može doći do komplikacija. Okreće se polako tri puta obrnuto od kazaljke na satu. Posle vaÄ‘enja je bitno oÄ�istiti mesto uboda, a ako ima crvenila ili deo insekta ostane, obavezno se obratite lekaru - kaže dr Obradović.

Nema prevencije

Prema njenim re�ima, prevencija gotovo da ne postoji, ali treba biti oprezan.

- Izbegavajte visoku travu. Najbitnije je da posle boravka napolju detaljno pregledate decu, a zatim sebe. Posebnu pažnju obratite na pregibe na rukama i nogama - dodaje dr Obradović.

ÄŒINJENICE

SIMPTOMI LAJMSKE BOLESTI

• crvenilo
• temperatura
• vrtoglavica
• nesvestica
• oteÄ�eni zglobovi
• nepravilnosti u radu srca
• zamor, smetnje u pamćenju
• utrnulost završetka udova, bolovi, slabost, grÄ�evi u mišićima, ukoÄ�enost vrata

KAKO SE ZAŠTITITI

• Zatvorena obuća, nogavice uvuÄ�ene u Ä�arape
• Garderoba dugaÄ�kih rukava i dugih nogavica svetlijih boja, zbog lakšeg uoÄ�avanja
• Izbegavati šetnju, posebno bosih nogu, kroz visoku travu, žbunje, neureÄ‘ene zelene površine
• Izbegavati ležanje na zemlji ili odlaganje garderobe na neureÄ‘enim zelenim površinama
• Pokriti glavu šeširom, kaÄ�ketom, maramom