Za pet meseci epidemije Srbi su se u proseku ugojili od pet do 10 kilograma * Ljudi su mnogo više jeli iz dosade, a nisu se kretali, što je dovelo do gojaznosti, kažu struÄ�njaci

Srbi su se za pet meseci epidemije u proseku ugojili od pet do 10 kilograma, upozoravaju lekari! Oni tvrde da je do naglog gojenja došlo usled predugaÄ�kog sedenja u kući jer mnogi nisu odlazili na posao, a tu je i fiziÄ�ka neaktivnost. Uz to, jedan od glavnih razloga pojaÄ�ane ishrane i psihiÄ�ke je prirode, jer su hranom zataškavali stres i strah zbog epidemije opasnog virusa.

Da sve bude gore, porast broja gojaznih ljudi u našoj zemlji došao je u najgorem trenutku jer su upravo oni najriziÄ�nija grupa za obolevanje od koronavirusa, sa teškom kliniÄ�kom slikom.

Loša ishrana

Nutricionista Jovana Srejić kaže da su ljudi bazirali ishranu na ugljenim hidratima i nekvalitetnim namirnicama, a uz to se nisu kretali, tako da je bilo neminovno da se ugoje.
- Veliki procenat ljudi se ugojio, i to u proseku pet do 10 kilograma. Gotovo je nemoguće da naÄ‘ete nekoga ko se poslednjih meseci nije ugojio. Uzroka za to je više, od Ä�injenice da su ljudi bili kod kuće, preko nezdravih namirnica i izostanka fiziÄ�ke aktivnosti, pa sve do prejedanja na psihiÄ�koj bazi. Ljudi su minimalno jeli voće i povrća, a imali su povećan unos ugljenih hidrata. Najviše su se jele testenine i zbog viška vremena i nagomilanih rezervi brašna, šećera i ulja ljudi su masovno pravili krofne, kiflice, palaÄ�inke... Sve ove poslastice izuzetno su visokokaloriÄ�ne i ljudi u uobiÄ�ajenom ritmu kada idu na posao svaki dan nemaju vremena to da spremaju Ä�esto. S obzirom na to da gojaznost nikako nije dobra i da ozbiljno ugrožava zdravlje, ljudi će pod hitno morati da poÄ�nu da se bave fiziÄ�kim aktivnostima i da se hrane svežim i zdravim namirnica kako bi kilažu vratili u normalu - istakla je Srejićeva.

Sa njom je saglasna i nutricionista Milka RaiÄ�ević, koja kaže da su se ljudi, posebno tokom karantina, okrenuli spremanju hrane više nego obiÄ�no.

- Bili smo izolovani kod kuće i pod velikim stresom i to dovodi do pojaÄ�ane ishrane i viška kilograma. Problem je i u tome što su ljudi u zabludi i mislili su da će sa unosom masne hrane podići imunitet, što nije taÄ�no. Krivim i nas nutricioniste i celokupnu struku što nismo upozoravali da ovo može da se dogodi i što im nismo svakodnevno objašnjavali koliko je gojaznost opasna - iskrena je RaiÄ�evićeva.

Jeli iz dosade

KliniÄ�ki psiholog Aleksandra Janković rekla je za naš list da su ljudi sve svoje frustracije, strahove, ali i dosadu kompenzovali u hrani.
- U uslovima koje je prouzrokovala epidemija koronavirusa jedino zadovoljstvo i uteha ljudima je bila hrana. Zbog toga su unosili mnogo veće koliÄ�ine nego što je potrebno da bi tako postigli neko elementarno zadovoljstvo. Uz to nisu imali fiziÄ�kih aktivnosti, bili su kod kuće, gde im je hrana bila konstantno dostupna. U psihologiji i psihijatriji je poznato da ljudi koji su uplašeni, depresivni i nezadovoljni to kompenzuju hranom, ali sigurno je bilo onih koji su jeli i iz dosade - kaže Jankovićeva.

Brzo mršavljenje može biti kobno

Rai�evićeva je poru�ila da su radikalne i neproverene dijete najgora stvar koju ljudi sada mogu da urade.
- Neophodno je da se ljudi vrate na staru kilažu, ali promenom režima ishrane i fiziÄ�kom aktivnošÄ‡u, uz obavezno savetovanje sa struÄ�njacima. Nikako nemojte ići na neke neproverene dijete da biste što pre izgubili kilažu. Najgora stvar koju možete sada da uradite svom organizmu jeste da se izgladnjujete - kaže RaiÄ�evićeva, prenosi Informer.