Skraćenice, "sleng" i engleske reÄ�i postali su redovna pojava u našem društvu, ali lingvisti sada upozoravaju na još jednu masovnu pojavu meÄ‘u mladima...

Lingvista Vlado Ä�ukanović kaže za MONDO da decu i mlade sve manje zanima kako pišu, odnosno kucaju i da li je to gramatiÄ�ki ispravno.

"Gramatika više nema vrednost u današnjem društvu i grešiti u gramatici gotovo da više nije sramota. Zapravo se pravilno pisanje smatra smaranjem i gubljenjem vremena, dok je kul pisati kratko, nonšalantno, bez znakova interpunkcije. Onaj ko piše gramatiÄ�ki ispravno, smatra se neÄ�im što smo ranije pogrdno nazivali štreber”, kaže Vlado Ä�ukanović.

Prema njegovim reÄ�ima, koliko god da se život promenio, brzina ne može da bude izgovor za unuštavanje jezika.

"Brz život, mnogo aplikacija i Ä�esta komunikacija Ä�esto se koriste kao izgovor za izbegavanje pismenosti, ali to nije pravo opravdanje. Ako ste pismeni, znakove i velika slova stavljate instiktivno, ne razmišljajući o tome. U velikoj žurbi, može da se potkrade jedna greška, ali ne da se greši konstantno”, objašnjava lingvista.

Osim toga, još jedan trend koji je ostavio posledice pre svega meÄ‘u mladima, jeste posmatranje ćirilice kao pisma koje koriste iskljuÄ�ivo desniÄ�ari.

“Ćirilica je pismo kojim je bilo normalno pisati hiljadu godina. IzmeÄ‘u 2005. i 2010. buknule su društvene mreže, nakon toga i mobilne aplikacije. U roku od 10 godina, došlo je do toga da je postalo vrlo Ä�udno kada neko piše ćirilicom. Mladi Ä�esto kažu da neće da je koriste, da drugi na društvenim mrežama ne bi posmislili da su oni neki konzervativci, nacionalisti i desniÄ�ari”, kaže Ä�ukanović.

Ceo problem jezika i govora otišao je tako daleko, da Ä�ak ni poznate i uticajne liÄ�nosti, kada bi to htele, ne bi mogle da promene ovu praksu kod mladih.

"Najpoznatiji jutjuberi, ako bi poÄ�eli da 'reklamiraju' ćirilicu i gramatiÄ�ka pravila, ne bi mogli mnogo da postignu u ovom trenutku. To je posledica poremećaja vrednosti u društvu, rijaliti kulture i programa. Da bi se to promenilo, mora da se vrati kultura javnog govora i ugled institucija, kao i da se sprovede desetogodišnja akcija. Ipak, to je teško s obzirom da živimo od danas do sutra”, zakljuÄ�uje je Ä�ukanović.