Hiperinflacija koja je u periodu od 1992. do 1994. godine postojala u SR Jugoslaviji jeste pojava koja je po dužini, intenzitetu i razornim posledicama faktiÄ�ki nezabeležena u privrednoj istoriji. Taj ekstremni stadijum razvoja inflacije, s rastom cena na meseÄ�nom nivou iznad 50%, odraz je i generator privrednog sloma, ekonomskog sloma i špekulativnog ponašanja. Tviter nalog po imenu "Istorijski arhiv Beograda", podsetio je danas upravo na veliku januarsku inflaciju koja je pogodila tadašnju Jugoslaviju 1994. godine. U odnosu na prethodnu godinu, iznosila je 550 000 000 000 000 000 000%. Rast kursa nemaÄ�ke marke u istom periodu iznosio je 670 000 000 000 000 000 000%. Cene se povećavale po stopi od 2% na sat ili 0,029% u minuti.

Interesantno je i da su negativni efekti hiperinflacije dodatno podstaknuti dužinom njenog trajanja, po Ä�emu je hiperinflacija u našoj zemlji bila tolika, da zauzima treće mesto u istoriji, odmah posle Rusije i Nikaragve.

Kako je svojevremeno naveo “Kapital Magazin”, okolnosti u kojima je sprovoÄ‘ena Ä�vrsta monetarna politika bile su izuzetno složene u 1991. godini. Devizne rezerve iz jula 1990. su prepolovljene. MeÄ‘unarodni finansijski kursevi su uoÄ�ili nedostatak monetarnog suvereniteta i otkazali aranžmane za podršku reformama. 1992. godina dovela je do eksplozija cena i heperinflacije na memorijumu Republika u novoj zajednici. Uprkos preduzetim merama, proizvodnja je stalno opadala, a cene su sve brže rasle. Zbog hiperinflacije i bezvrednog novca koji je iz dana u dan i iz sata u sat opadao, štampali su se bonovi za hleb, mleko, benzin itd.

Inflacija u SR Jugoslaviji iznosila je Ä�ak 19.810,2 %, Narodna banka SRJ krajem 1993. godine na vrhuncu hiperinflacije izdala je novÄ�anicu od 500 milijardi dinara sa likom Jovana Jovanovića Zmaja. Cene su se udvostruÄ�avale svakih 16 sati.

U tom periodu nemaÄ�ka marka je postala nezvaniÄ�no sredstvo plaćanja. Pojedinci su za platu mogli da kupe samo dve marke. Pakla cigara koštala je pre podne 1.000.000.000 dinara, a već uveÄ�e bi njihova cena bila dvostruko veća. StatistiÄ�ari su zabeležili da je obiÄ�an koverat u decembru 1993. koštao 3,5 milijardi dinara. Prodavnice su bile prazne, a za teglu krastavaca trebalo je izdvojiti 2.100, a za dva litra mleka ili 200 grama senfa Ä�ak 500 milijardi dinara.

Hiperinflacija je inflacija koja je potpuno van kontrole, stanje kada cene veoma brzo rastu dok valuta gubi svoju vrednost. Nijedna od definicija hiperinflacije nije opšte prihvaćena. Prema jednoj definiciji, hiperinflacija je sluÄ�aj kada je inflacija više 20% ili 30% na meseÄ�nom nivou.

Ovo je najveća inflacija koja je zabeležena u Srbiji i jedna od najvećih u istoriji Ä�oveÄ�anstva. Cene proizvoda su rasle veoma brzo Ä�ak i više od 300% za samo nekolika sata i Ä�esto je dinar postajao samo parÄ�e papira. Kurs marke je skakao svakog dana. Sve više novca se štampalo i nove novÄ�anice su imale sve više nula. Ako je kafa koštala 1.000.000 dinara, za par sati bi cena skoÄ�ila i do 2.000.000 dinara.

Tri specifiÄ�na Ä�inioca doprinela su ubrzanju inflacije i njenom prelasku u hiperinflaciju u proleće 1993. Prvo, došlo je do masivne ekspanzije novÄ�ane mase usled drastiÄ�nog pojeftinjavanja cene kredita u aprilu 1993. Drugo, trebalo je doneti odluku o finansiranju žetve 1993.

Treće, desilo se zamrzavanje cena u skoro celoj trgovinskoj mreži. Zamrzavanje cena juna 1993, pojavili su se špekulanati, šverceri, finansijeri, preduzetnici, bogati individualni potrošaÄ�i.

Pre 27 godina, službenik Svetske banke Dragoslav Avramović izleÄ�io je tadašnju hiperinflaciju u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Avramović je 24. januara 1994. godine, kao novi guverner Narodne banke SRJ predstavio novi dinar, i prekinuo geometrijsku progresiju hiperinflacije, koja je od svih graÄ‘ana napravila “milijardere“.

Stope inflacije od nekoliko stotina procenata meseÄ�no su se više puta mogle videti. Neki od ekstremnih sluÄ�ajeva su:

NemaÄ�ka 1926. godine, kada je stopa inflacije bila 3,25 · 106 % meseÄ�no (cene su se duplirale svakih 49 sati).
GrÄ�ka tokom nacistiÄ�ke okupacije (1941-1944) sa 8,55 · 109 % meseÄ�no (cene su se duplirale svakih 28 sati).
Najozbiljniji poznati incident inflacije se desio u MaÄ‘arskoj nakon završetka Drugog svetskog rata (1945) sa 4,19 · 1016 % meseÄ�no (cene su se duplirale svakih 15 sati).
SR Jugoslavija je pretrpela inflaciju od 5 · 1015 % meseÄ�no (cene su se duplirale svakih 16 sati) u periodu od 1. oktobra 1993. do 24. januara 1994. godine.

https://www.youtube.com/watch?v=Bs9w79QH8NU&feature=emb_title