U Srbiji se već neko vreme prodaju droge i lekovi koje studenti uzimaju kada nemaju puno vremena da spreme ispite, a zbog kojih im koncentracija i pamćenje budu mnogo veći. Jedan od njih je i Marko M. koji za 24sedam priznaje kako je po�eo da uzima ova sredstva i koje posledice je imao nakon toga.

- Ako vidim da ne mogu da stignem da nauÄ�im sve, ako nisam krenuo na vreme da uÄ�im, još ako imam obaveze sa strane koje treba da završim, a spid mi povećava koncentraciju i održava me budnim, uzmem malo da sve odradim u roku. Nije mi to bilo prvo rešenje, naravno. Trudio sam se da izbegnem tu mogućnost, jer sam znao kakav je "spust". Kada uzmete tako nešto onda vam par dana posle toga nije ni do Ä�ega - poÄ�inje priÄ�u Marko.

Objašnjava da kada Ä�ovek uzme neku od ovih droga, "hormon sreće" ili dopamin koji je zaslužan za uzbuÄ‘enost.

- Ali kada dejstvo proÄ‘e, onda narednih dana su ti hormoni "potrošeni" pa ti sve izgleda crno. Imam par drugara koji su koristili spid za uÄ�enje, a mene je u tom momentu sustiglo sve, imao sam puno zadataka i obaveza koje treba rešiti pa sam pozvao jednog od njih da mi nabavi. Uspeo sam da završim sve što sam hteo, ali su mi dani posle toga bili baš pakleni - nastavlja Marko i dodaje da drogu najÄ�ešÄ‡e nabavlja na tehno žurkama po gradu.

Danima se osećate loše

Iako mu kratkoroÄ�no pomaže da obavi svoje zadatke, danima nakon toga oseća se loše a narkotici mu totalno iscrpe organizam.

- Trebalo mi je sigurno 5-6 dana da se vratim u normalu. Jer ti ne spavaš, naprežeš se, ne možeš ni da jedeš kad uzimaš to, kao da si naelektrisan. Srce ti lupa jaÄ�e, ume da te oblije hladan znoj s vremena na vreme, vilica ti se grÄ�i a da nisi ni svestan. Par puta mi se desilo da me uhvati grÄ� u stopalu ili šakama i da mi telo trne. Jako je neprijatan osećaj. Svakako nije nešto na šta sam ponosan i ne bih voleo da mi to postane nešto uobiÄ�ajno - dodaje on.

InaÄ�e, "spid" je zapravo uliÄ�ni naziv za metamfetamin koji direktno utiÄ�e na centralni nervni sistem. Ova droga uzrokuje ubrzan puls i disanje, povišen krvni pritisak, nesanicu i gubitak apetita. TakoÄ‘e, glavobolju, zamagljen vid, vrtoglavicu a moguća su i trajna oštećenja bubrega i disajnog sistema.

Sagovornik dodaje da se sem ove droge koriste i lekovi modafilin ili ritalin.

- To su tablete i kad ih popiješ ti si narednih sati apsolutno skoncentrisan. Mada ja nisam imao iskustva s ovim, a i nije ih tako lako nabaviti. ÄŒuo sam priÄ�u kako je neka devojka uzela modafilin i htela je da baci pogled pre uÄ�enja šta bi mogla da kupi drugarici za roÄ‘endan. U tom momentu je krenulo dejstvo i ona je narednih Ä�etiri sata tako tražila po internetu poklon! Jer si toliko skoncentrisan na ono što radiš u tom momentu - objašnjava Marko.

Nije nova pojava

Pojava da studenti koriste stimulativne droge u svrhu u�enja nije nova, iako je u poslednje vreme u�estalija nego ranije zbog veće dostupnosti narkotika.

Istraživanje jedne novosadske bolnice pokazuje da Ä�ak 74 odsto studenata poznaje nekog u svom bliskom okruženju ko koristi droge, nešto više od 63 odsto ispitanih studenata je bilo direktno ponuÄ‘eno nekom drogom, dok skoro polovina njih zna gde i od koga mogu da nabave droge.

- Poznato je da dugoroÄ�no gledano sve te supstance vode ka opadanju svih psihiÄ�kih i moždanih funkcija, a Ä�ak i trenutno taj rezultat ne može da se poredi sa dobrom koncentracijom koja je postignuta na prirodan naÄ�in, kao što je kvalitetan san, sportske aktivnosti, kvalitetna ishrana i ureÄ‘en društveni život - objašnjava za 24sedam psiholog Stevan Kvas.

Iako mnogi mladi veruju da će ih ove supstance "napuniti" energijom, dešava se suprotno.

- DugoroÄ�ne posledice mogu biti strašne u smislu stvaranja zavisnosti, vrlo brzo prelazak i na sve veće koliÄ�ine i traženje nekih drugih supstanci koje mogu biti opasnije. Drugo, može trenutno da se desi neki moždani ili srÄ�ani udar. Poznato je da i najobiÄ�nija energetska pića, ako se zloupotrebljavaju i koriste u većoj meri, mogu dovesti do ozbiljnijih kardioloških i moždanih problema. A da ne priÄ�amo o nekim ilegalnim supstancama i stimulansima. ÄŒak se i sedativi Ä�esto koriste kod studenata da bi navodno našli neki unutrašnji mir i krenuli sa uÄ�enjem. Sve je to jedna velika zabluda - objasnio je Kvas i dodao da je rešenje u dobroj prevenciji odnosno informisanosti, kako mladih tako i njihovih porodica o svim štetnim dejstvima droga.