Da li želite da kupite kafanu? Istražujući nevolje domaćih privrednika iz oblasti hotelijerstva i ugostiteljstva, na sajtu Halo oglasa za nekretnine pronašli smo 71 oglas za prodaju objekata iz ovih delatnosti. Upućeni tvrde, objekti se najviše prodaju zbog teškoća u poslovanju izazvanih pandemijom korona virusa i velikim državnim dažbinama, fiskalnim i parafiskalnim nametima Ä�iji broj ide i do 65.

Sajt Halo oglasi nekretnine pretraživali smo 28. januara ove godine, a meÄ‘u najpoznatijim objektima oglašenim na prodaju istiÄ�e se lokal "Srpska kafana" koji se nalazi pored Ä�uvenog beogradskog pozorišta Atelje 212 i prodaje se za 750 hiljada evra.

MeÄ‘u oglasima nalazimo i odmaralište "Vidik" kod Lazarevca, koje košta 8,5 miliona evra i to je najskuplja ponuda koja se mogla naći toga dana. Jeftinije hotele pronašli smo na Kopaoniku za 2,6 u Rumi za 2,5 miliona evra, kao i u Kanjiži i u Niškoj Banji.

Cene kafića kreću se od 52 hiljade evra u Nehruovoj ulici u Novom Beogradu do 140 hiljada evra kod Hrama Svetog Save na Vra�aru, dok se etno restorani poput jednog koji se prodaje u mestu Dići kod Ljiga idu i do 80 hiljada evra.

Kako su prenele Nezavisne novine i portal Poslovni.hr, sliÄ�ne muke imaju ugostitelji u susednoj Bosni i Hercegovini. Najveći deo hotela, motela i restorana prodaje se zbog teškoća  izazvanih pandemijom korona virusa i za najskuplje objekte neophodno je izdvojiti po nekoliko miliona evra, što je situacija sliÄ�na onoj koja vlada u Srbiji.

Korona stavila katanac

Prema reÄ�ima Dragoljuba Rajića iz Mreže za poslovnu podršku, u Srbiji postoji Ä�itav niz privrednika iz raznih delatnosti koji su godinama ulagali u smeštajne kapacitete, poput hotela i odmarališta, uglavnom u mestima u kojim žive i posluju.

"Ako njima matiÄ�ne firme doÄ‘u u krizu, a moraju da pokrivaju i gubitke hotela, pansiona, smeštajnog kapaciteta u koji su uložili, onda će mnogi rešiti da to prodaju, Ä�ak i upola cene", kaže Rajić za Novu ekonomiju i objašnjava da se tim parama jednostavno spašava "matiÄ�no preduzeće".

Rajić naglašava da su mnogi od tih privrednika opterećni kreditima, dok su neki uzimali državnu pomoć i ne mogu da smanje troškove otpuštanjem radnika, pa se rešenja za izlazak iz situacije traže odluÄ�uju na prodaju hotelskih i ugostiteljskih objekata.

Dodatnu teškoću za privrednike u Srbiji, prema njegovim reÄ�ima, predstavljaju fiskalni i parafiskalni nameti, Ä�iji se broj kreće od 58 do 65, u zavisnosti od mesta gde je firma registrovana i po pravilu skuplje su razvijenije opštine.

Sagovornik nove ekonomije naglašava i da su hotelijerstvo i ugostiteljstvo intenzivne delatnosti gde uvek mora da se ulaže u novu opremu za rad, jer se svaki dan rad i oprema se mnogo brže kvari nego u nekim drugim delatnostima, što je opet dodatan trošak u poslovanju.

"Veći hoteli mogu lakše da podnesu gubitke jer će njima iz njihovih centrala zbog velikih (prethodnih) ulaganja da stigne neka pomoć. U tim matiÄ�nim zemljama države su mnogo više izašle u susret i mnogo više pomogle i zaposlene u firmama i privredu", kaže Rajić.

Rajić oÄ�ekuje da se ove godine broj poseta turista u Srbiji neće vratiti na pretkrizni nivo, jer trenutna situacija ukazuje da se to može oÄ�ekivati tek naredne, 2022. godine. 

"To je jedna jako nezahvalna situacija u kojoj će se naći mnogi u toj oblasti. Zapravo će se videti kakva je (prava) situacija sada na proleće i na leto", ocenjuje predstavnik Mreže za poslovnu podršku.

O�aj vlasnika kafića

Da situacija u ugostitelstvu nije nimalo laka, potvrdio je gostujući u podkastu Nove ekonomije, "Neću da ćutim" vlasnik firme Rakija bar u Beogradu, Branko Nešić, koji se bavi proizvodnjom alkoholnih pića i ugostiteljstvom. 

"Svi ljudi sa kojima sam u Beogradu priÄ�ao o ugostiteljstvu su potpuno oÄ�ajni, jer ovo predugo traje i ne može se u dugom roku izdržati", smatra Nešić.

Rakija bar u Beogradu, Branko inaÄ�e kako kaže, nije otvarao od poÄ�etka korone, a svoje proizvode prodaje i u glavnom gradu Austrije, BeÄ�u. Tamo se, kako Branko kaže, teret krize izazvane koronom lakše podnosi jer se radi o bogatijoj zemlji.

Oba sagovornika Nove ekonomije ukazuju da su ugostiteljstvo, a naro�ito turizam, pre korone u Srbiji, a naro�ito u njenom glavnom gradu "rasli" godinama.

Prema Nešićevim reÄ�ima, mnogi ljudi u Beogradu su kupovali stanove u udaljenijim delovima, da bi one u centru grada izdavali turistima, a pandemija je prema njegovoj oceni "zatekla" i preduzetnike i državu.

"Iz li�nih kontakata znam da su se ljudi dovijali na razli�ite na�ine kako bi ublažili ovaj udarac", kaže vlasnik Rakija bara.

Uslovi za oporavak

Prema Rajićevim reÄ�ima, ove godine će u srpskom turizmu biti dosta nesigurna situacija zato što će GrÄ�ka i neke druge zemlje dozvoliti ulazak našim državljanima, ili će prosto jedan deo ljudi koji vakcinisao moći negde da putuje.

"Sa druge strane priliv stranih turista koji bi trebao to da nadomesti će biti manji nego što je bio u pretkriznom nivou, dolazi na naplatu i prethodna pomoć, a istovremeno situacija se ne popravlja mnogo, Ä�ak u mnogim granama se kriza mnogo više oseća nego ranije", smatra predstavnik Mreže za poslovnu podršku.

Rajić podseća da se ranije novac zaraÄ‘en tokom decembra, koji je tradicionalno najbolji mesec u godini, koristio da se pokriju januar i februar, kada su prihodi manji, ali napominje da je prošle godine u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, to bilo sasvim drugaÄ�ije.

"Pošto nisu prihodovali u decembru, to će se odraziti na njihovo stanje", ocenjuje Rajić i napominje da se to naroÄ�ito oseća kod onih privrednika koji nemaju veliki kapital i rezerve kojim mogu da finansiraju rad firme sa gubicima tokom tri, šest, devet meseci ili godinu dana.

Branko Nešić smatra da u Srbiji treba da budemo zadovoljni, jer se koliko toliko održava biznis i napominje da je svuda teško. On kaže i da je imao problema prilikom dodele državne pomoći, jer "državne institucije nsiu radile kako treba", pa je ostao bez nje.

Dodaje i da je svestan toga da u Ministarstvu finansija imaju mnogo problema kada treba da odlu�e kome treba da dodele finansijsku pomoć.

"To su veoma osetljive teme, jako je teško utvrditi ko je tu dobro prošao, a ko nije", zakljuÄ�uje vlasnika Rakija bara.

Čedomir Savković