Dijaspora je prošle godine posalala u Srbiju 20 odsto manje novca, dok će ove godine taj iznos biti smanjen za još dodatnih 14 odsto, pokazuju podaci i predviÄ‘anja Svetske banke.

Svake godine koliÄ�ina novca koja ulazi u Srbiju smanjivala se za oko Ä�etiri odsto, ali u godini korona krize zabeležen je drastiÄ�an pad od 20 odsto. Zbog negativnog uticaja pandemije, pada ekonomskog rasta, nivoa zaposlenosti i vrednosti pojedinih valuta, do kraja ove godine priliv će se dodatno smanjiti za još 14 odsto, a to znaÄ�i  nekoliko stotina miliona evra manje, predviÄ‘aju struÄ�njaci.

Postoji nekoliko razloga zbog kojih su naši ljudi iz inostranstva poslali manje novca u Srbiju, kaže ekonomista Velimir Antonić.

"U gotovo svim zemljama tokom pandemije desio se manji ili veći pad BDP. To je smanjilo penzije i druga socijalna primanja, pomoć i poklone iz inostranstva.To znaÄ�i da su ljudi manje zaraÄ‘ivali, samim tim imali i manje raspoloživog novca koji mogu da izdvoje za slanje. Zatim, mere i ograniÄ�enja kretanja su otežale i gotovo spreÄ�ile priliv novca koji se donosi u gotovini“, kaže ekonomista za MONDO.

Godinama uznazad najviše novca stiže od gastarbajtera iz NemaÄ�ke, što je trećina ukupnih priliva. Na drugo mesto liste zemalja iz kojih dobijamo novac od gastarbajtera svrstala se Švajcarska, dok je treća Austrija, odakle se od poÄ�etka pandemije vratilo najviše naših ljudi.

"Ako znamo da se tokom prvih meseci pandemije oko 400.000 ljudi vratilo u Srbiju, jer su u Švajcarskoj, NemaÄ�koj, Austriji i Americi ostali bez posla, jasan nam je dodatni razlog zbog Ä�ega je došlo do ovakve situacije. To su uglavnom bili ljudi na privremenom radu. S druge strane, oni koji su ostali, najÄ�ešÄ‡e imaju stabilne poslove i preselili su Ä�itave porodice u inostranstvo. To je sve Ä�ešÄ‡i sluÄ�aj i oni praktiÄ�no nemaju ni kome da šalju novac u Srbiji. Kada se sve sabere, svi oni zajedno, slali su i do tri milijarde evra tokom godine, a sada je to smanjeno“, kaže Antonić.

Priliva će biti sve manje, ali ako nam je za utehu, potrebno je da znamo da je priliv doznaka iz inostranstva manji i na globalnom nivou. 

"Ovaj trend nije karakteristiÄ�an samo za Srbiju. Dijaspora je jedan od najznaÄ�ajnijih investitora u regionu, ali prošle godine je svuda smanjena novÄ�ana pomoć koja stiže iz inostranstva. Nikad manje novca nije stiglo u Bosnu i Hercegovinu, jer prema njihovim podacima, u drugom kvartalu 2020, dijaspora je poslala 554 miliona maraka, što je, u poreÄ‘enju sa istim periodom prošle godine, manje za Ä�ak 201 miliona maraka. Tokom ove godine, procena je da će smanjenjem ove vrste prihoda biti pogoÄ‘ene zemlje u svetu, najviše centralna Azija, Bliski Istok i Severna Afrika, kod kojih se pad oÄ�ekuje izmeÄ‘u 16 i 8 odsto", kaže ekonomista. 

Da bi se ova situacija nekako rešila, potrebno je da se sve zemlje udruže i vide zajedniÄ�ki interes u tome da migranti ostanu u zemljama u kojima trenutno rade.

"Sve zemlje moraju da prepoznaju korist od migranata, što je više moguće. To će da pomogne zemljama domaćinima da ponovo pokrenu ekonomiju i omoguće da novac nastavi da teÄ�e, Ä�ak i na smanjenom nivou. Trebalo bi da se meÄ‘unarodne finansijske institucije ukljuÄ�e da pomognu da ublaže gubitak ovih tokova novca, jer je to zemljama sa niskim prihodima i slabijim ekonomijama najpotrebnije", kaže Antonić.