Ministarstvo zaštite životne sredine ponovo je upozorilo na veliku štetnost i pogubne posledice paljenja strnjike na njivama i podsetilo na neophodnost primene efikasnih, korisnih i sigurnih metoda zaoravanja ostataka žetve.

Loša praksa paljenja strnjike kao zastarelog načina uklanjanja žetvenih ostataka predstavlja veliki rizik po život i zdravlje građana i imovinu, nanosi velike štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi, saopštilo je Ministarstvo.

"Paljenje strnjike zakonom je zabranjeno i kvalifikuje se kao krivično delo, a za počinioce su previđene visoke novčane kazne", navodi se u saopštenju i dodaje da su štete namernih paljenja useva višestruke.

Paljenjem strnjike, kako nagalšava Ministarstvo nanosi se šteta u poljoprivredi, jer vatra uništava korisne mikroorganizme u gornjim slojevima zemljišta i smanjuje plodnost.

"Smanjuje se sadržaj humusa u zemljištu i uništava celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem. Zagrevanjem zemljiišta pri paljenju slame izgori i do tri tone humusa po hektaru, a za stvaranje centimetra humusa potrebno je 100 godina", navodi Ministarstvo.

Ministarstvo podseća da se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko šset kilograma azota po toni slame.

"Spaljivanjem strnjike ne smanjuje se samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući divljač, biljne i životinjske vrste, devastirajući zaštićena područja".

Zagađenje vazduha i emitovanje veće količine ugljen dioksida koji je u najvećoj meri uzročnik efekta staklene bašte utiče na klimatske promene, zbog kojih su sve češće ekstremne vremenske nepogode, koje nepovoljno utiču na poljoprivrednu delatnost.

S druge strane, trendovi više prosečne temperature vazduha utiču i na veći rizik od požara, koji postaju sve destruktivniji, podsećaju iz Ministarstva.