Iako masovna vakcinacija ukazuje na kraj pandemije Kovid 19, Ä�ini se da ona ne pruža imunitet protiv dugotrajne ekonomske štete koju je ova pošast izazvala u svetu. Zato ne treba da Ä�udi što su strepnja i nada reÄ�i koje najupeÄ�atljivije opisuju stanje u kome se nalazi ne samo svetska ekonomija već i Ä�oveÄ�anstvo u celini na poÄ�etku 2021. godine.

Te dve reÄ�i opisuju i stanje u Srbiji jer ekonomska korona kriza nije zaobišla ni nas pa je logiÄ�no što je stanovništvo u Novu godinu ušlo sa zebnjom kako će i od Ä�ega živeti, da li će i za koga biti posla, imamo li dovoljan broj lekara da nas leÄ�e, ko će i kako isplivati iz krize, a ko neće.

Istraživanje Galupa pokazuje da 36 odsto graÄ‘ana Srbije oÄ�ekuje lošiju 2021. godinu a 39 procenata ne oÄ�ekuje boljitak. Nadu da će biti bolje ima ih 23 odsto.

ZajedniÄ�ki Ä�inilac svih procena jeste da je samo neizvesnost – izvesna.

ÄŒak i meÄ‘unarodne finansijske institucije, koje obiÄ�no imaju makar približne stavove, za ovu godinu imaju priliÄ�no razliÄ�it pogled na srpsku ekonomiju, što je dosta neuobiÄ�ajeno. Tako Svetska banka prognozira rast BDP-a Srbije u 2021. od 2,9 odsto, EBRD od 3 odsto, Evropska komisija od 4,8 odsto, a MMF od 5 odsto.

Na domaćem terenu, Fiskalni savet stoji na proceni rasta od tri do Ä�etiri odsto, kakva je u Kvartalnog monitora, dok MAT oÄ�ekuje rast privredne aktivnosti od šest odsto. Na toj proceni od šest odsto je i ministar finansija Siniša Mali skrojio budžet za 2021.

Zdravstvo i lekari

Zdravlje je, Ä�ini se, bila najcenjenija reÄ� u prošloj godini a lekari i zdravstveni radnici najpoštovanija profesija. Iskustvo epidemije koronavirusa u Srbiji, ali i u svetu, pokazuje da je zdravlje nužno tretirati kao javno dobro a lekare kao profesiju od koje zavise sva društvena i ekonomska dešavanja.

Pandemija je pokazala i neke šupljine u sistemu odnosno da su lekari deficitarna profesija u zdravstvenim ustanovama dok su na evidenciji NSZ suficitarni jer ih je pre pandemije bilo nezaposleno 2600. Za vreme pandemije privremeno ili stalno zaposleno je oko 600.

Ako je suditi po projektima izgradnje novih zdravstvenih ustanova, potrebe za lekarima će biti i ove godine. Ono što brine to je da iskusni lekari odlaze u svet gde su plate znaÄ�ajno veće pa bi država trebalo da nastavi sa politikom povećanja njihovih zarada samo za njih u javnom sektoru, kao što je to bilo u aprilu prošle godine kada su samo oni dobili uvećanje od 10 posto.

Od 1. januara ove godine primanja su im uvećana za još pet posto. To nije dovoljno jer je plata specijaliste bez dežurstava sada negde oko 115.000 dinara pa bi država trebalo da razmišlja i o drugim povlasticama da ostanu u zemlji, pre svega onih koji se vezuju za olakšice za rešavanje stambenih pitanja.

Kurs dinara

NBS najavljuje da će i u 2021. godini biti posvećena oÄ�uvanju stabilnosti kursa dinara prema evru, kao jednom od nosećih stubova opšte stabilnosti u zemlji.

Vrednost domaće valute i poÄ�etkom ove godine je stabilna i kretala su u rasponu od 117,6 do 117,7 dinara za evro, a poznavaoci prilika kažu da se i u narednim mesecima neće znaÄ�ajnije menjati uprkos turbulencijama na svetskom tržištu izazvanim pandemijom korona virusom.

Na pitanje “Blic Biznisa” da li bi mogla da bude ugrožena stabilnost dinara ove godine uokliko bi se nastavili negativni ekonomski efekti izazvani korona virusom iz NBS kažu da za sada nema razloga za brigu.

- U periodima pritisaka ka jaÄ�anju dinara Narodna banka Srbije je kupovala devize jaÄ�ajući devizne rezerve, a u periodu pritisaka ka slabljenju dinara oprezno ih je trošila. Bruto devizne rezerve trenutno iznose 13,5 milijardi evra, odnosno nalaze se na dovoljno visokom i adekvatnom nivou prema svim pokazateljima i predstavljaju svojevrsni garant da postignuta stabilnost neće biti ugrožena", navode u NBS.

Plate

ProseÄ�na plata u javnom sektoru prema podacima s kraja prošle godine iznosi oko 68.000 dinara. Istovremeno, zaposleni kod privatnika zaraÄ‘ivali su oko 40.500 dinara, kaže anketa Mreže za poslovnu podršku. Razlika je, dakle, oko 27.500 dinara ili 233 evra.

Plate u javnom sektoru rastu već nekoliko godina unazad, a za prve mesece ove godine najavljuje se i novo povećanje zarada. Kod "privatnika" u prethodne Ä�etiri godine meseÄ�na primanja nisu se znaÄ�ajno menjala i kretala su se oko 320 evra u proseku. OÄ�ekivani privredni rast, priliv investicija i veće plate u javnom sektoru koje bi trebalo da pospeše potrošnju, govore meÄ‘utim o potencijalu rasta zarada kod privatnika.

Veliki sistemi

I pored pandemije korona virusom i otežanih uslova poslovanja, veliki sistemi u Srbiji, poput RTB Bor i Železare, nisu obustavili investicije, smanjivali plate niti otpuštali zaposlene.

HBIS Grupa(Železara) iako su joj umanjeni prihodi zbog kvota od Evropske zajednice na izvoz Ä�elika, nisu odustali od investicija, Ä�iji završetak je planiran krajem juna 2021. godine i Ä�ija je vrednost 140 miliona dolara. Ta ulaganja treba da omoguće i veće zapošljavanje ali i bolje ekološke uslove Smedereva.

I kineska kompanija ZiÄ‘in, koja je vlasnik RTB Bora, otvoriće ove godine novi rudnik bakra u nalazištu ÄŒukaru Peki kod Bora, koji će znaÄ�ajno povećati proizvodnju sa sadašnjih 47.000 tona katodnog bakra na 79.000 i uposliti još 1.205 radnika. Vrednost ove investicije je oko 500 miliona evra.

Spajanje grupacija Fijat Krajsler i Pežo-Sitroen-Opel okonÄ�ano je formalno-pravno a nova kompanija sada se zove Stellantis. Za sada je neizvesno šta bi ovo udruživanje moglo da znaÄ�i za Fijatovu fabriku u Kragujevcu jer ne postoji ni zvaniÄ�na najava da bi u Šumadiji uskoro mogla da poÄ�ne proizvodnja novog modela “fijat Ä‘ardino”, kako se spekulisalo u medijima.

Ne zna se ni šta će biti sa proizvodnjom “Fijat 500L” koji će prestati da se prodaje u ostatku sveta do kraja 2021. Ta neodreÄ‘enost brine zaposlene jer je proizvodnja svedena na samo 10 posto kapaciteta, pa su su prošle godine bili uglavnom na prinudnim odmorima.

Frilenseri

Prema grubim procenama u Srbiji ih ima oko 100.000 i njihova brojnost je razlog zašto je država sada poÄ�ela i da ih oporezuje. Nakon prvih zvaniÄ�nih razgovora sa državom, došlo je do obustave naplate poreza. Frilenseri sada traže i novi zakon koji bi detaljno regulisao njihov status.

Zanatlije

U sektoru zanatskih usluga prema nezvaniÄ�nim podacima radi oko 200.000 radnika Ä�ija je sudbina neizvesna u 2021. godini. Razlog za brigu krije se u Ä�injenici što je korona ostavila posledice u ovoj oblasti pa se, izvan graÄ‘evinarstva i prehrambene industrije, beleži pad aktivnosti u 2020. od 50 pa i do 70 posto u poreÄ‘enju sa 2019. godinom.

Ako ne doÄ‘e do dodatne pomoći države, preti opasnost od zatvaranja mnogih radnji ali i izraženijeg rada na crno jer se troškovi i pored smanjenog broja usluga, uvećavaju. To može onda da ugrozi i punjenje budžeta.

Banke

Banke u Srbiji su, uprkos krizi ostale likvidne i visoko kapitalizovane. Poznavaoci tvrde i da nema straha od prelivanja krize iz sektora malih i srednjih preduzeća na finansijski. Što se tiÄ�e usluga koje pružaju graÄ‘anima, one će u ovoj godini biti skuplje za 15 do 60 procenata.

U pojedinim bankama održavanje raÄ�una od marta ove godine koštaće 190 dinara, umesto dosadašnjih 160. Za SMS obaveštenja meseÄ�no će biti potrebno 100, umesto 70 dinara, a minimalna naknada za isplatu keša na bankomatu ili šalteru druge banke skoÄ�iće sa 150 na 200 dinara a održavanje raÄ�una sa koštaće 2280 umesto 1.920 dinara. Za SMS obaveštenje izdvajaće se 1.200 umesto 840 dinara.

Strane investicije

U 2020. godini stranih direktnih investicija je u Srbiji bilo 2,9 milijardi evra,što je 63 odsto ukupnih ulaganja na Zapadnom Balkanu. Predstavnici vlasti najavljuju da će stranci nastaviti da ulažu u Srbiju i ove godine i da su razgovori sa nekim znaÄ�ajnim kompanijama poÄ�eli pa se oÄ�ekuje da će visina stranih ulaganja biti i veća od prošlogodišnjie jer je Srbija spremna da ponudi najbolje uslove od zemalja u regionu za njihovo privlaÄ�enje. To praktiÄ�no dalje, znaÄ�i i veći prostor za zapošljavanje.