Za izbegavanje plaćanja poreza, i to ne samo na imovinu, ceh nije mali, a kazne se kreću i do 150.000 dinara.

Procenat uvećanja poreza na imovinu najviše zavisi od lokacije na kojoj Å¾ivi, ali i starosti nekretnine koju poseduje vlasnik. Kako je cena nekretnina praktiÄ�no i rasla tokom pandemije u većini lokalnih samoprava došlo je do povećanja poreza na imovinu. Trenutni procenat uvećanja je uglavnom jednocifren i kreće se od jedan do šest odsto, u zavisnosti od grada ili opštine, ali i zone u kojoj se nekretnina nalazi.

Porez na imovinu plaća se kvartalno, i to u roku od 45 dana od dana po�etka tromese�ja, tako da rate dospevaju oko 15. u mesecu: februaru, maju, avgustu i novembru.

Rešenja za porez na imovinu najÄ�ešÄ‡e stižu na adrese vlasnika sa nekoliko meseci zakašnjenja, odnosno obveznici ih za tekuću godinu dobiju tek u martu, aprilu ili maju. Ipak, kako za sve važe isti rokovi, svoju obavezu bi trebalo da izmire prema vrednostima iz prošlogodišnjeg rešenja, a kada im stigne novo moći će da uporede i vide da li je potrebno da doplate odreÄ‘enu sumu ili su možda već preplatili potreban iznos, pa će neku narednu ratu moći da umanje.

Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu, koja trenutno iznosi 9,25 odsto godišnje.

Opštine koje nisu podigle porez su u manjini jer je porez na imovinu znaÄ�ajna stavka za punjenje lokalnih budžeta pa se one teško odriÄ�u ovih prihoda, tim pre što obveznici ovih nameta revnosno izmiruju svoje obaveze.

Izbegavanje poreza na dohodak - kazna i do osam godina zatvora

Još jedan od poreza za koji takoÄ‘e postoje i kazne zbog neplaćanja jeste godišnji porez na dohodak. Obveznici godišnjeg poreza na dohodak graÄ‘ana su sva fiziÄ�ka lica koja su tokom 2019. godine zaradila više od 2,7 miliona dinara ili oko 22.881 evra. Obveznici su i nerezidenti – za dohodak ostvaren u Republici Srbiji. To znaÄ�i da su oni meseÄ�no zaraÄ‘ivali oko 1.906 evra.

Zakon predviÄ‘a kazne po nekoliko osnova, bilo da se ne prijavi porez, da se prijavi u lažnom iznosu ili da se napravi grešku u prijavi.

PraktiÄ�no, kako se navodi, fiziÄ�ko lice koje nije preduzetnik, kazniće se novÄ�anom kaznom od 15.000 do 150.000 dinara u sluÄ�aju da Poreskoj upravi ne podnese prijavu ili je ne podnese u zakonskom roku. Ovoliku kaznu mogu da oÄ�ekuju i oni koji podnesu poresku prijavu, ali je ne potpišu ili u prijavu unesu netaÄ�ne podatke.

TakoÄ‘e, ko potpuno ili delimiÄ�no izbegne plaćanje poreza ili daje lažne podatke o zaradi, pored novÄ�ane kazne može da oÄ�ekuje i kaznu zatvora u periodu do tri godine. Uslov je da iznos poreza koji mora da plati prelazi 150.000 dinara. Kazna je još veća ukoliko izbegne plaćanje poreza iznad 1,5 miliona dinara. U tom sluÄ�aju predviÄ‘a se zatvorska kazna od jedne do pet godina i novÄ�ana kaznu u pomenutom rasponu. I konaÄ�no, za lica koja izbegnu plaćanje poreza većeg od 7,5 miliona dinara predviÄ‘ena je zatvorska kazna od jedne do osam godina.

Porez i za stanodavce, ali i podstanare

Prema procenama, u Srbiji se izdaje više od pola miliona nekretnina, svakodnevno, a tek oko jedan odsto od ove brojke plaća porez na prihod od izdavanja.

Prema Zakonu o porezu graÄ‘ana, nakon zakljuÄ�enja ugovora o zakupu, lice koje iznajmljuje odreÄ‘enu nekretninu je dužno da Poreskoj upravi prijavi poÄ�etak ostvarivanja prihoda od izdavanja nepokretnosti. Porez na prihod od zakupa stana iznosi 20 odsto od godišnje visine zakupnine. Ovaj porez se plaća kvartalno, prema poreskom rešenju.

Stanodavci za neplaćanje poreza mogu da plate kaznu od 5.000 pa do 150.000 dinara, a ukoliko visina utajenog poreza prelazi iznos od 150.000 dinara, zaprećene su i kazne zatvora. S druge strane, kazne za podstanare kreću se od 20.000 do 50.000 dinara.

Pored kazne za poreski prekršaj, stanodavac mora da plati i ceo iznos utajenog poreza.

Porez na oružje

Zakonom koji ureÄ‘uje legalno posedovanje oružja država je znaÄ�ajno smanjila porez za graÄ‘ane koji imaju više komada pištolja ili drugih vrsta cevi.

Oni se sada za jedno oružje, za koje imaju dozvolu, oporezuju sa 18.280 dinara, dok ih svaki sledeći komad registrovanog oružja koštati po 3.670 dinara godišnje.

PraktiÄ�no, vlasnik tri pištolja koji ima dozvolu za nošenje oružja plaća 25.000 dinara godišnje. To znaÄ�i da će za jedan komad oružja (koji jedino i mogu nositi) plaćati porez na nošenje, a za ostala oružja porez za držanje.