U današnje vreme nositi prezime je sasvim obiÄ�na stvar, ali nisu sva prezimena isto tako obiÄ�na.

U Srbiji najÄ�ešÄ‡e vam se može desiti da upoznate nekoga ko se preziva Jovanović, Stojanović, Petrović i Ä�orÄ‘ević. MeÄ‘utim, ima i onih koji nose malo manje uobiÄ�ajena prezimena, kao što su Nedoklan, Smrzlić, Studen i Krešoje.

Prezimena u našim krajevima se tek od 1842. godine, naredbom kneza Aleksandra KaraÄ‘orÄ‘evića, uvode kao obavezan vid identifikacije. Ranije prezimena nije ni bilo, već su umesto njega Srbi i narodi sa Balkana dodavali naziv plemena iz kojeg potiÄ�u.

Prezimena su najÄ�ešÄ‡e nastala po imenu oca, ali i po zanimanju roditelja, mesta u kome je porodica živela, kao i po oÄ�evom nadimku.

Tako su Srbi u Budimu nosili prezimena poput Gužva, Debeljković, Erceglija, Živin, Kljakavi, Kobila, Tot, ali i Majstor, Mali, Šteta, ÄŒupavi i ÄŒarapa.

Neobi�na su i prezimena poreklom iz Hercegovine, a koja se mogu �uti i u Srbiji. Takva su na primer: Agbaba, Guzina i Guzi�ić, Istinić, Prdić, ali i Zaklan i Prdavica.

Tu je i prezime Habenšus, Avram, Tupeša, ali i Jakuš, Šipka, Kartal, Bencuz i Drakul. Može zvuÄ�ati smešno i kada se nekome predstavite, pa uz svoje ime glasno izgovorite prezime Zvijer, Osoba, ÄŒetnik, Kuga, Dronjak ili pak Bu.

Danas vulgarno zvu�e, a nekada nisu imala takvo zna�enje

Ima i onih koja danas zvuÄ�e vulgarno kao što su ŠpiÄ�ka, Kenjalo, Kurić i Karagaća. MeÄ‘utim, ona su ranije imala drugaÄ�ije znaÄ�enje.