Po prastarom verovanju zagrobni svet smešten je negde na zapadu. U zavisnosti od kulture u kojoj se spominje, do njega se može doći kroz jame ili vode koje poniru u zemlju, prelaskom mistiÄ�ne reke...

Postoji verovanje da i mrtvi imaju jednake potrebe kao i živi, a zadržalo se do danas. Zato se pokojnici sahranjuju u novim odelima, stavlja im se novac u džep da bi platili mostarine samom đavolu.

Verovanje u onaj svet ili zagrobni život duše bilo je poznato svakom primitivnom narodu, svim narodima arijske grupe još u njegovom praistorijskom dobu, pa i Slovenima.

Postoji tvrdnja da su Sloveni za onaj drugi svet prvi put Ä�uli kada su njima došli hrišÄ‡anski misionari iz Carigrada. Sloveni su verovali da je duša pozvana nakon smrti na jedan drugi život - ovo nije hipoteza već tvrdnja koju dokazuju mnogobrojni stari tekstovi.

Spaljivanje pokojnika, žrtvovanje žena, robova, konja, pasa, stavljanje hrane u grob pokojnika, razne daće na kojima se katkad specijalno za mrtve mese kola�i , pa slava , žrtvovanje domaćem �uvaru i pretku, Božić koji je jedan oblik žrtvovanja svim predcima, neoborivi su dokazi tvrdnje da su Sloveni uistinu verovali u zagrobni život.

Duša pokojnika posle smrti odlazi u pakao ili raj. Etimologija reÄ�i raj još uvek je nerešena, ali je on svakako bio poznat Slovenima, pre nego što su primili hrišÄ‡anstvo. Ovaj raj bio je mesto pravednih i dobrih duša, a mesto kuda odlazi zla duša oznaÄ�eno je reÄ�ju pakao. O mestu gde se taj drugi svet nalazio, postojala su razliÄ�ita mišljenja. Prema mnogim spomenicima i zaostacima u folkloru, potvrÄ‘eno je da se verovalo da se onaj svet nalazio "sa one strane mora".

Ova tvrdnja dokazivala se time, što su neka slovenska plemena sahranjivala svoje pretke na taj naÄ�in, što bi ih polagala na Ä�amac i otiskivala u more, a ako more bilo predaleko, pokojnici su ili spaljivani ili sahranjivani, ali opet položivši ih predhodno u Ä�amac, kako bi makar i simboliÄ�ki mogli otploviti preko mora u onaj svet.

Najpoznatiji obi�aj davanja novca pokojniku jeste stavljanje nov�ića na o�i preminulom koji se praktikovao u svim krajevima anti�ke Gr�ke. Stari grci su verovali da se u zagrobni život stupa prelaskom reke Stiks . Prelazak je po njihovom verovanju bio moguć samo u �amcu koji je vozio Flegije. Nov�ićima bi pokojnici plaćali �amdžiji njegovu uslugu.

ObiÄ�aj darivanja novca pokojniku zadržao se i u našim krajevima do dana današnjeg. Bez dileme je nastao iz sliÄ�nog verovanja kao kod starih Grka - plaćanje prelaska u zagrobni život. Pretpostavlja se da je opstao iz krajnje praktiÄ�nih razloga a to je prvenstveno novÄ�ana pomoć porodici pokojnika. Donošenje cveća na sahranu je daleko noviji obiÄ�aj, umesto cveća se na sahranu nekada donosila so, žito i razne namirnice.

Vuk Karadžić nam u svome reÄ�niku pod reÄ�ju kuga kaže - da "kuga prelazi preko mora i dolazi amo da mori ljude!" Po ovome izgleda da su i Srbi verovali da se onaj svet nalazi sa one strane mora. Još jedan dokaz imamo da su Srbi verovali da se onaj svet nalazi preko mora a to je slaganje ponuda pokojnicima na dasku i puštanje istih niz reku, da ih ona odnese na more, pa zatim u onaj svet preko mora, koji je zabeležen kod Homoljskih Srba.